Цена пшенице лоша, из Министарства пoрука која умирује

653

На имањима породице Ерор добар и квалитет и приноси

Ове године жетвене дане провели смо на имањима колеге Горана Ерора са РТВ-а који се иначе са породицом бави пољопривредном производњом од ратарства до сточарства. Горан је ове године имао 10 хектара под пшеницом а сортимент су чиниле Арнова ЛГ, Сомтуосо ЦС, Софру РWА,  Солензара РWА, Марвел КWС, Овалие И Лидеина. Остварио је просечан принос  од 3,7т по јутру, а хектолитарка једииница је била од 72 до 78, влага је била 11 док је протеин било од 18 до 21.

Горан Ерор дао је свој осврт на овогодишњу сезону што се тиче пшенице: “По свему судећи Срем није баш са приносом нешто најзадовољнији. Не можемо да се похвалимо као рецимо банаћани. Један део Бачке који ове године имају заиста рекордне приносе добро је прошао. Ако узмемо у обзир цену за које тренутно прича од 19 до 20 РСД мислим да ове године на овај принос неће бити баш неке радости и неће бити нешто пуно зараде али добро, једноставно година за годином, знамо и сами каква је ситуација у пољопривреди мање-више стално гледамо неки просек. Велика су била очекивања, огромне падавине које су биле али нажалост све то није резултирало приносима које смо очекивали”: Он за Агробизнис наглашава да је дао максимум усеву. “ Дакле, и што се тиче ђубрења, предсетвено након тога уреа, три хемијска третмана и све то нажалост  није дало неког резултата али добро година је таква. Све су очи упрте у кукуруз и сунцокрет па видећемо, за сада добро изгледају“. Горан се бави и товом јунади. Замолили смо га за осврт и на тај сектор: “Ако говоримо  о ценама можемо рећи да 3,10 ЕУР колико се сад  нуди за живу вагу јунади је нешто што је добро али ако узмемо у обзир да су са друге стране и телад  поскупела онда може се рећи да смо опет на истом.

Александар Ђурагин завршио је жетву и дошао код колеге из Удружења “Пољопривредник нове генерације” тако да смо у прилици да сазнамо каква је ситуација у Чуругу: “Годину смо испратили од  почетка, све смо урадили како треба, усев је био у одличном стању до једног одређеног периода. Ми смо у Чуругу генерално имали проблем што је наишла олуја а такође смо  имали  велики проблем  и са полегањем које се десило баш у оном тренутку кад је пшеница била у фази цветања тако да је принос умањен, имали смо од три до четири тоне  по јутру или да кажемо  6,5 до 7,5 тона по хектару. Што се тиче квалитета зрна исто тако је било шарено у зависности од потеза земље на ритским земљама је био бољи принос, хектолитарска маса зрна 70 до 80 на горњим земљама које су да кажемо прве класе . Што се тиче цене, ми смо нашу пшеницу оставили на лагеру да видимо како ће се показати ситуација и у држави и на тржишту. Наравно, доста ту диктирају и Русија и Украјина цену, како буде било да кажемо на глобалном нивоу цена тако ћемо морати да се прилагођавамо. Улагања су била велика и тешко да ћемо моћи да имамо зараду ако овако остане”.

Жетва је рађена комбајном Јохн Деер, свима добро познати Ђорђе Мишковић из компаније КИТЕ каже да је веома задовољан и подржава пројекат државе који се односи на субвенционисане кредите. “ Очекујемо да се у будућности негде појави субвенција за набавку нових комбајна а оно што ми можемо урадити да у оквиру наших понуда за плаћање понудимо модел плаћања у роби. Конкретно, реч је о понуди да се 20% учешћа плати у новцу, 40% вредности машине да се исплати испоруком пшенице по цени која ће се вероватно ускоро формирати, зваћемо је тржишна каква год да буде и 40% преосталих да буде исто тако у кукурузу. Наравно постоје узани квалитета и минимум онога што се мора задовољити и надамо се да ће већина жита проћи те контроле и да неће бити проблема“.

„Пшеница је добра ратарска култура, пољопривредници знају да је произведу и они који су уложили у њу у смислу агротехнике ђубрења и две три неко и четири заштите имају приносе далеко изнад просека и за ову годину. Технологија обрада и сортимента ове године донели су  резултате и направили разлику. За наредну сезону треба обезбедити семе третирано инсектицидом јер може да да далеко боље резултате Делта је заступник неколико семенских кућа од КWС-а преко Синџенте до Аксереала. Ове године нам се најбоље показале сорта Марвел која се налази на овој парцели где смо  присутвовали жетви код породице Ерор. То је стабилна сорта, средње рана, њена предност је јако интензивно бокорење. То је сорта са добрим квалитетом зрна. Ове године имамо различитих резултата али у просеку када узмете резултате од 4 или 5 произвођача видите да таква сорта има потенцијала” рекао је за Агробизнис магазин Перица Грујин из ДЕЛТА АГРАР-а.

Млади пољопривредник из села Мислођин Стефан Глигорић каже да су кренули  проблеми са болестима још почетком пролећа: “Имали смо три до четири заштитна третмана и на крају сада када је дошла у фазу зрења једноставно дошло је до лошијег квалитета зрна, вероватно се то десило због високих температура које су се појавиле нагло иза оног периода киша. Такође кише су додатно утицале на развој болести након последњег заштитног третмана против фузаријума. Сведоци смо да се на откупним местима приликом анализа гледа и број зрна која су заражена фузаријумом. Због тога су неким произвођачима  пшеницу и враћали односно читава возила. Не само због присуства фузаријума него и вредности хектолитра који је такође ове године изразито низак, често испод 69. Конкретно  у мом крају у Срему ситуација је веома шаролика. Ми смо имали присуство града а то је довело до значајног оштећења на бројним парцелама. Принос варира 3 до 4  тоне по катастарском јутру и то свакако чак и онај ко је имао четири тоне по катастарском јутру неће донети зараду нама произвођачима чак ни на  сопственој земљи. Тако да мислим да нећемо у потпуности извући свој новац на тренутној цени која је објављена и о којој се прича ако се нешто битније не поправи. Мислим да ће ова година бити једна од  ретких када нисмо успели да извучемо ни свој новац који смо уложили.

Директорка Удружења Жита Србије Сунчица Савовић рекла је за ТАНЈУГ да  се приноси крећу од три до седам тона по хектару, у бољим годинама знали су да буду знатно већи. „Но било би превише очекивати да три године заредом имамо рекордан надпросечан род“, рекла је Савовић и навела да су пшеницом засејане рекордне површине од око 725.000 хектара.

 

Савовић је казала да су на смањење приноса утицале и временске прилике, али да се њихов утицај још више одразио на квалитет рода, па ћемо ове године од региона до региона имати различите проблеме са квалитетом.

Она је истакла да је Србија у тржишну 2023/24 годину ушла са великим залихама старог рода пшенице изузетног квалитета, које премашују милион тона.

„То су историјски рекордне залихе, али ми смо и у претходну годину ушли с великим залихама, већим од 700.000 тона, јер смо нажалост имали забрану извоза, а после тога ограничење у оквиру извозних квота. Оно је онемогућило извознике да продају робу, тако да су због свега тога прошлогодишње залихе на рекордно високом нивоу“, рекла је директорка Удружења Жита Србије.

Говорећи о проблемима које би произвођачи могли имати са великим залихама и новим родом Савовић је истакла да смо и у годинама када смо имали рекордан род успевали да ускладиштимо око 13 милиона тона житарица и уљарица, тако да ће и ови вишкови бити ускладиштени.

Када је реч о јечму, жетва је при крају, приноси су мало испод очекивања и крећу се од четири до шест тона по хектару, а површине засејане овом житарицом су за три одсто веће него прошле године.

Произвођаче свакако највише занимају цене, а саговорница Танјуга каже да се цена пшенице прошле седмице кретала од 19,30 до 22,40 динара по килограму без ПДВ-а, што се може сматрати релативно ниском ценом.

„Она код произвођача изазива незадовољство јер је нижа од трошкова производње. Они су прошле године били за 50 одсто већи него годину дана раније, посебно због високих цена минералних ђубрива. Ђубрива су у међувремену појефтинила али су трошкови и даље већи од поменутих цена“, рекла је Савовић

Нема разлога за бригу

Порука Министарства пољопривреде гласила је данас да пољопривредници пак, немају разлога за бригу.

Министарка Јелена Танасковићрекла је да је од почетка године држава у пољопривреду уложила око 113 милијарди динара и навела да се и даље изналазе начини како да се помогне пољопривредницима.

Одговарајући на питање посланика Ђорђа Ђорђића из посланичке групе Уједињени о цени јечма и пшенице, Танасковић је рекла да сви у Европи имају проблем због изузетно ниских цена пољопривредних култура које долазе из Украјине.