Има ли тржишта за батат са српских њива?

Аутор: draganadpetrovic
63 посета

БРАЧНИ пар, Милица (37) и Марко Јовановић (36), одлучили су да се опробају у узгајању слатког кромпира – батата, што је у Србији права реткост.Иако не знају много о пољопривреди, верују да је то начин да сину на породичној земљи у Јагодини оставе посао у наследство. Планирају да идуће године ово поврће посаде на три хектара, а крајем маја, почињу са подизањем пробног засада са 7.000 садница. Ако све крене и по најгорем сценарију, очекују зараду од 5.000 евра после бербе у октобру.

Илустрација: Очекују зараду од 5.000 евра после бербе

Милица је Кладовљанка, а након средње школе и економских студија у Америци и Грчкој, није имала никакву дилему да жели да се врати у отаџбину. Осим што је чврсто зацртала да се уда за Србина, по могућству Шумадинца, сметала јој је усамљеност у милионском Њујорку. И у групи је малобројних младих који желе да живе у селу.- У Београду где већ деценију радим, упознала сам Шумадинца из Јагодине, па ми се жеља остварила – прича кроз смех Милица.

  • Марко је менаџер продаје, а ја ревизор, али смо чврсто одлучили да започнемо посао на његовој очевини у околини Јагодине. Корона је променила много тога, постало је јасно да није пресудно седети у предузећу већ да се може бити запослен и са свог имања у селу.

Током боравка у Америци сам често јела батат, чувени слатки кромпир, боје бундеве и одлучили смо да пробамо да га садимо овде. А што је најважније, пласман није проблем.Да би земљу припремили за садњу, купили 700 садница, трактор, као и пшеницу коју су посадили на остатку њиве и платили раднике, уложили су око 9.000 евра. Повезали су се са неколико пријатеља и кумовима који имају имања од Кладова, преко Јагодине до Ваљева и основали задругу при Савезу Шумадија, Поморавље, Јагодина, планирају да конкуришу за бесповратну помоћ да би купили већи и јачи трактор.

Илустрација: Батат је кромпир са укусом бундеве/Фото: Pixabay
  • Родитељи мог супруга су се раније бавили пољопривредом, па осим земље имамо и хладњаче, које ћемо само да реновирамо. То нам је важно, јер по правилу батат најбољу цену достигне када мало одстоји, око Нове године, а не ако одмах оде у продају после бербе – прича Милица. – По хектару се добија од 21 до 24 тоне батата. Једна садница доноси од једног до три килограма.

Да би се распитали шта им је све неопходно за овај посао, Јовановићи су звали Пољопривредни факултет, али им је много више помогла фирма из Хрватске која већ годинама успешно гаји ово поврће.

  • Код нас има тек неколико узгајивача, а углавном раде за извоз. Ми планирамо да га пласирамо за наше тржиште и већ имамо начелно договорен пласман. Ако све са пробном парцелом крене како треба, од следеће године садимо четири пута више, а касније планирамо и да ширимо посао.
Илустрација: Батат није захтеван за узгој/Фото: Pixabay

Није захтеван
ТАМО одакле потиче, у тропским крајевима, батат је вишегодишња биљка, али због наших зима, овде мора да се сади сваке године. Потребна му је влага само десет дана после садње, па ни наводњавање није неопходно, већ само фолија која се поставља после кише да задржи влагу. Сади се крајем маја, а бере крајем септембра.

Извор: https://www.novosti.rs/srbija/vesti/997403/brazdama-slatki-krompir-amerike-milica-37-marko-36-jovanovic-kod-jagodine-uzgajaju-batat

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар