Jош и данас замирише трешња у пролеће као давно прије“, певао је Тоше Проески. Али ове године, трешње нису замирисале – бар не у мери на коју смо навикли. Уместо пуних грана и ведрих корпи, пијаце у Србији дочекале су пролеће са – празнином. А оно мало трешања што је успело да опстане после мраза и лоших услова, достигло је цену какву нисмо памтили.
На београдским пијацама килограм домаћих трешања тренутно кошта од 1.000 до чак 1.500 динара, док се неке увозне сорте продају и по 30 евра за килограм. Тиме је трешња, не тако давно симбол обичног задовољства, постала луксуз достојан златарске витрине.
„Исплати се више купити килограм пилетине него трешње“, кажу продавци на Бајлонијевој пијаци. Купци уздишу, размишљају, одустају. Ретко ко купује више од пола килограма. Пензионери слежу раменима. Воће је постало сувишно у породици која броји сваки динар.
Разлог за ову тржишну апсурдност крије се у непогодама које су погодиле Србију почетком пролећа. Мраз током цветања, хладне ноћи, нестабилно време и одсуство пчела као природних опрашивача – све то довело је до драстичног смањења рода.
Агрономи упозоравају: трешња је осетљива култура. Не трпи складиштење, не подноси мраз, и кад је нема – нема је. Зато се ове године на тржишту појавила у симболичним количинама, а цена је отишла у небо. У парадоксалној ситуацији, трешња је скупља од бифтека, ананас је јефтинији од домаће јагоде, а килограм лимуна кошта четири пута мање.
Да ли је крив климатски хаос или системски проблеми у пољопривреди – остало је да се процењује. Стручњаци истичу да се у производњу воћа мора више улагати: од наводњавања и заштите од мраза, до модерних засада и противградних мрежа. Трешња, као и друге осетљиве воћне врсте, захтева пажњу, знање и системску подршку.
Иако ова година није била наклоњена трешњама, остаје нада да ће се временске прилике стабилизовати, али и да ће држава и произвођачи озбиљно схватити изазове које доносе климатске промене. Јер, трешња није само воће – то је успомена, мирис детињства и симбол једног лепшег, једноставнијег живота.
А кад трешња постане скупља од меса – време је да се запитамо шта то више недостаје: род или разум?
Извор: РТС1
