Сезона сакупљања лешника почела је у Колубарском округу, где површине под овим воћњацима нису велике. Према подацима Пољопривредне стручне службе Ваљево, на око 180 хектара гаје се лешници. Једна од највећих плантажа налази се у месту Дивци код Ваљева, у власништву породице Гајић из Београда.
Радмила и Миодраг Гајић, који иначе раде у области визуелних медија, пре девет година одлучили су да се посвете узгоју лешника. На породичном имању, на 3,4 хектара, посадили су три сорте лешника. Њихов лешник се гаји без употребе пестицида, што потврђују и анализе воде коју користе за наводњавање. Вода је изворска, пијаћa и чиста, а наводњавање је контролисано и ефикасно како би се очувала ова драгоцена природна сировина.
Гајићи су се посветили учењу и усавршавању у овом послу, а недавно су почели да производе своје производе на бази лешника, попут два крема за које су сами развили рецептуру. Саднице су набавили из Италије од једног великог кондиторског гиганта, али њихова плантажа још није у пуном роду. Иако су некада извозили лешник у Италију, сада су одлучили да целокупну производњу усмере ка домаћем тржишту.
Првих 7-8 година узгоја било је тешко, јер није било прихода, али сада се ситуација полако поправља. Због ниске откупне цене, одлучили су да сами производе лешников путер и пласирају га као домаћи производ кроз удружење малих произвођача хране у Србији. Породица Гајић планира да прошири своју плантажу, коју с љубављу називају „лешниковац“. Сваке године их изненађује развој младих стабала и почетак нове сезоне, а уживају у посматрању младих листића када лешник почиње да расте.
Гајење лешника захтева интензиван рад и посвећеност, али резултати се исплате. У Колубарском округу, подаци показују да је 180 хектара земље засађено лешником, од чега је половина на подручју Ваљева.
У Србији је све више заинтересованих за производњу лешника, јер се они лако продају и доносе добру зараду. Под леском је тренутно око 4.000 хектара, али је извесно да ће те површине бити значајно повећане због доласка италијанског кондиторског гиганта Феррера, који већ откупљује лешнике од готово 200 произвођача. Воћари кажу да је за производњу лешника неопходно знање, али и удруживање, зарад озбиљнијег наступа на тржишту, наводи радио Београд.
Стручњаци кажу да засад од 10 хектара леске обезбеђује добар живот једној породици али и сигурну будућност њиховим потомцима, јер може да рађа и до 50 година.
Лешник чува срце и храни кожу
Током три деценије истраживања научници са Харварда су доказали да редовно конзумирање језгра лешника смањује ризик од срчаних обољења за чак 20 процената.
Око 100 грама лешника може да задовољи 86 процената препорученог дневног уноса витамина Е који повољно делује на кожу, косу и крвне судове, па самим тим чува и срце.
Лешник је орашасти плод леске (lat. Corylus avellana), који спада у најздравије коштичаве плодове. Бројна научна истраживања доказала су позитиван утицај лешника на човеково здравље, а признат је и у народној медици у којој се најчешће припрема чак од коре леске, или коре плода који је добар за многе болести. Годишње се произведе више од 800.000 тона лешника, а највећи потрошач је чувена италијанска кондиторска компанија Фереро, која откупи 25 посто свих светских залиха овог воћа за своје производе, пре свега за чоколадни намаз Нутелу, по којој су и најпознатији.
Леска расте у облику грма на плодним и растреситим подручјима. Има заобљене дугуљасте листове, а стабло може да достигне висину од неколико метара. Цветови се јављају пре листова и могу бити мушки и женски. Плодови се групишу у гроздове и имају омотач који је смеђе боје и језгро. У зависности од сорте и подручја гајења, берба лешника се обавља од краја јула до почетка септембра. Плодови леске су зрели и спремни за бербу када промене боју, омотач се сасуши, а они лако из ње испадају на земљу. Најбољи квалитет плодови имају у пуној зрелости, када се повећава количина олеинске киселине која даје специфичну арому језгру. Лешник у љусци може да се чува на собној температури годину дана и да не изгуби ни мрвицу свог квалитета. Међутим, лешник може да се чува и у хладњачама на температури између два и четири степена две до три године.
Плод лешника најчешће се користи сиров, или као додатак за бројне посластице. Током три деценије истраживања научници са Харварда су доказали да редовно конзумирање језгра лешника смањује ризик од срчаних обољења за чак 20 процената. Наиме, лешник је богат незасићеним мастима, које су изузетно корисне за кардиоваскуларни систем, а велика концентрација олеинске киселине снижава лош холестерол. Око 100 грама лешника може да задовољи 86 процената препорученог дневног уноса витамина Е који повољно делује на кожу, косу и крвне судове, па самим тим чува и срце. Ако се лешник редовно конзумира, може да снизи притисак, а добар је и као антиоксиданс. Осим тога познато је да је језгро лешника богато протеинима и витаминима из Б групе, посебно витаминима Б6 и Б1 који су важни за мишићну масу, енергију, јачање концентрације и целокупног нервног система. У плоду леске има и витамина А који повољно делује на кожу, косу, јачање зуба и поспешује рад имуно система. Лешници су јако добар извор минерала – мангана, бакра, магнезијума, фосфора и гвожђа. Занимљиво је да у лешнику има знатних количина фолне киселине која се најчешће налази у лиснатом поврћу, али се потпуно уништава током термичке обраде поврћа. Фолна киселинаје неопходна за правилан развој беба у мајчиној утроби, па се трудницама препоручује да редовно једу лешник, како би се смањила могућност спонтаног побачаја и деформитета новорођенчади.
У енергетском смисли лешник је изузетно вредна намирница која се препоручује спортистима и младима, док је старијим особа користан као превентива од срчаног удара и за одржавање виталности. У односу на остало воће, лешник има и пет одсто више калијума, који је такође важан за правилан рад срца. Према речима стручњака најбоље је конзумирати га у свежем стању када има и највише бенефита за људски организам. Специфичан укус који има лешник дугује биљним уљима које чине 60 процената на 100 грама плода, па нутриционисти препоручују да се не једе више од 30 грама овог воћа дневно, посебно уколико водите рачуна да се не угојите.
Чај од лешника има посебно место у народној медицини, а припрема се од коре леске. Од овог чаја праве се облоге за отворене ране које настају услед проширених вена, док се чај од љуске или неољуштеног лешника користи за ублажавање тегова код хемороида и уринарних инфекција. Лешник се већ вековима користи и у кинеској медицини и, наводно је добар за лечење импотенције.
Последњих година у исхрани, али и козметичкој индустрији све је траженије уље од лешника. Добија се цеђењем језгра лешника и ово уље се показало као одличан препарат за негу коже, посебно суве и проблематичне која је склона акнама. Лешниково уље хидрира кожу, пружа тонус и поспешује регенерацију, добро и брзо упија, те не оставља масне трагове. Од 100 килограма сировог лешника добија се око 45 литара уља, које се због својих природних и здравих компоненти све више користи у кулинарству, посебно у Америци, Француској, Италији и Турској. Од остатака лешника после цеђења прави се специјално брашно од лешника које хлебу и пецивима даје специфичан укус.
Извор: РТС, Агробизнис магазин
