Када Мирјану Ивановић из Сибнице питате ко у породици ради око пчела и пчелињих производа, одговор је кратак: сви. Супруг, син, снаја, унуке. Са 600 кошница, пчеларство је озбиљан породични посао, а мед из овог села под Космајем редовно стиже до београдских купаца на Видиковачкој пијаци.
Мирјану смо срели на 14. сајму „Милена Татар“ у Сопоту. Донела је мед, саће, прополис, медењаке и мешавине пчелињих производа. Понуда на тезги показује шта све настаје када се уз производњу меда развијају и други производи за непосредну продају.
„Имамо тезгу на Видиковачкој пијаци сваке суботе и недеље“, каже Мирјана за Агробизнис магазин.
За купце то значи да знају где могу да је пронађу, распитају се о меду и поново купе производ који им одговара. Породици редован одлазак на пијацу омогућава да одржава контакт са муштеријама и прати њихове навике.
На сајму су посетиоце занимале и цене. Мирјана каже да их нису мењали у односу на претходну годину. Ливадски, липов и мед од уљане репице нудили су по 1.100 динара за килограм, а шумски и багремов по 1.300 динара.
„Цене су исте као пре годину дана, ништа се није мењало“, наводи она.
Иза сваке тегле стоји сезона чији исход пчелари не могу у потпуности да предвиде. Мирјана овогодишњу оцењује као знатно повољнију од претходних.
„За разлику од прошлих година, била је супер сезона“, каже.
После врцања следи нови круг послова. Пчеле треба припремити за зиму, прегледати друштва и урадити све што је потребно пре хладнијег периода.
„Сада се пчеле зазимљују. Треба да се прегледају и да се одради шта још треба“, објашњава Мирјана.
Са 600 кошница, добра организација и породична подела рада имају посебан значај. Док једни послови трају у пчелињаку, други се односе на припрему робе и продају. Купац на пијаци види завршен производ, а иза њега су месеци рада.
Сајам у Сопоту за Ивановиће је још једно место сусрета са потрошачима. Мирјана каже да годинама учествују, а такве манифестације пружају прилику да њихове производе упознају и нове муштерије.
Пут меда из Сибнице до градске трпезе тако има добро познату руту. Производња је под Космајем, а сваког викенда породица је са својим производима на Видиковцу.
Аутор: Горан Ђаковић
Фото: Немања Поповић
Текст је настао у оквиру пројекта „Ко храни Београд: пут хране од произвођача до градске трпезе“, који реализује Удружење новинара за пољопривреду АГРОПРЕСС, уз суфинансирање средствима Града Београда, Градске управе Града Београда, Секретаријата за информисање. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
