Из Сибнице на Видиковац: Мирјанина породица до купаца стиже сваког викенда

Аутор: Gdjakovic
50 посета

За купце на Видиковачкој пијаци, субота и недеља су прилика да мед набаве непосредно од породице која га производи. Мирјана из Сибнице, села под Космајем на територији Сопота, каже да су тамо редовно присутни. Поред пијаце, са купцима се сусрећу и на манифестацијама, па је тако своје производе представила на 14. сајму „Милена Татар“ у Сопоту.

На тезги су били мед, саће, прополис, медењаци и мешавине пчелињих производа. Иза те понуде стоји породични посао у који је укључено више генерација.

„Сви радимо. Супруг, син, снаја, унуке“, каже Мирјана за Агробизнис магазин.

Пчеларство у овој кући захтева поделу обавеза, од рада са пчелама до припреме производа и продаје. Док купац види теглу на тезги, породица иза ње рачуна читаву сезону, стање друштава, пашу и све што треба урадити пре наредног изласка на тржиште.

Мирјана овогодишњу сезону оцењује повољније од претходних.

„За разлику од прошлих година, била је супер сезона“, каже она.

После производног дела године посао се наставља припремом пчела за зиму. Следе прегледи друштава и процена шта је још потребно урадити да би спремно ушла у хладнији период.

„Сада се пчеле зазимљују. Треба да се прегледају и да се одради шта још треба“, објашњава Мирјана.

На сајму су посетиоце, уз порекло и врсту меда, занимале и цене. Према њеним речима, нису их мењали у односу на претходну годину. Ливадски, липов и мед од уљане репице нудили су по 1.100 динара за килограм, а шумски и багремов по 1.300 динара.

Различите врсте меда омогућавају купцима да бирају према укусу и навикама. Непосредна продаја даје им и прилику да питају произвођача све што их занима, од сезоне до начина чувања производа.

„Имамо тезгу сваке суботе и недеље“, каже Мирјана о продаји на Видиковцу.

У тој редовности је важан део односа са потрошачима. Ко жели поново да купи исти производ, зна где може да пронађе породицу. За произвођаче је то прилика да задрже сталне муштерије и да чују њихове утиске.

Сајам у Сопоту доноси другачији сусрет, са посетиоцима који можда још нису пробали њихов мед. Мирјана каже да годинама учествују и да јој ова манифестација значи. Производња остаје у Сибници, док се круг купаца шири кроз пијацу, сајмове и препоруке.

Пут меда од космајског села до градске трпезе овде има јасну адресу и распоред: породично газдинство у Сибници и тезга на Видиковцу сваког викенда.

Аутор: Горан Ђаковић
Фото: Немања Поповић

Текст је настао у оквиру пројекта „Ко храни Београд: пут хране од произвођача до градске трпезе“, који реализује Удружење новинара за пољопривреду АГРОПРЕСС, уз суфинансирање средствима Града Београда, Градске управе Града Београда, Секретаријата за информисање. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства.

Srodni tekstovi