Произвођачи парадајза ове године не крију задовољство приносом и квалитетом плодова. Како кажу, не знају шта би пре похвалили, укус или количину. Ипак, богата сезона донела им је и један неочекиван проблем: картонске кутије набављене из Кине не могу да издрже тежину обраног парадајза.
Према писању Политике, повртари у Чалми код Сремске Митровице бележе род какав није виђен деценијама. Међу њима је и Тихомир Бојанић, који парадајз гаји на око 50 ари и не крије задовољство овогодишњом производњом.
„Како да не знам шта бих пре хвалио, укус или количину. Ове године сваке седмице уберемо око три тоне плодова“, каже Бојанић.
Иако је род одличан, проблем су направиле картонске кутије за паковање, које су набављене у Кини.
„Имали смо проблем са кутијама јер су се распадале под тежином парадајза. То је неприхватљиво, јер кутија кошта око 50 динара, а у њу стане десет килограма парадајза“, објашњава Бојанић.
Цена парадајза зависи од квалитета и места продаје. Код произвођача се креће од 80 до 200 динара по килограму, док у трговинским ланцима килограм кошта од 110 до 190 динара.
Задовољство сезоном не крије ни повртар Зоран Ивошевић из Руме, који производњу организује на око десет хектара.
„Ове године нам је род одличан. Произвели смо велике количине квалитетног парадајза, али је било неопходно ангажовати и велики број сезонских радника“, наводи Ивошевић.
Према његовим речима, сатница сезонских радника износила је 500 динара, а радницима су обезбеђени храна и превоз. Само у берби било је ангажовано око стотину људи.
Ивошевић истиче да производња парадајза није нимало једноставна и да захтева много рада, знања и улагања.
„Посао је напоран јер се у бербу иде пре свитања, око три или четири сата ујутру, а парадајз се бере до девет сати, док сунце не угреје“, објашњава он.
Према подацима Републичког завода за статистику, парадајз је у Србији током 2025. године гајен на 7.477 хектара. Произведено је укупно 171.435 тона, уз просечан принос од 22,9 тона по хектару.
Произвођачи оцењују да су овогодишњем рекордном роду највише допринели повољни временски услови. Није било већих проблема са високим температурама и дуготрајном сушом, а довољне количине падавина омогућиле су биљкама да добро напредују.
Ипак, стручњаци упозоравају да парадајз захтева сталну негу и редовно наводњавање. У производњи се користе системи „кап по кап“, а посебна пажња посвећује се заштити биљака од болести и штеточина.
Једна од опасности је парадајзов мољац, чије се гусенице хране листовима, цветовима и плодовима. Уколико се не реагује на време, ова штеточина може значајно да умањи принос и тржишну вредност плодова.
Овогодишња сезона, међутим, показала је да уз добру агротехнику, правовремену заштиту и повољне временске услове домаћи произвођачи могу да остваре изузетне резултате. Род у Чалми и околини већ се оцењује као један од најбољих у последњих пола века.
Извор: ДНЕВНИК
Ауторка: З. Денић
