На плодним пољима Срема, под ведрим небом и на земљи која дише животом, породични рад и посвећеност претварају се у редове младих садница дувана. У селу Голубинци, породица Тубић већ две деценије гради ново поглавље у производњи дувана, настављајући традицију започету још 1968. године у Подравини. Небојша Тубић, заједно са сином Марком, данас управља газдинством које се простире на 34 хектара.
„У Голубинце смо дошли 2003. године, после свега што се дешавало у Хрватској. Овде смо нашли мир и могућност да наставимо оно што смо увек знали да радимо – дуван“, каже Небојша, док са радницима полако сади расад у влажну земљу.
Сетва дувана је прецизан процес. Саднице се узгајају у контејнерима, а сваки од њих има 209 отвора. Ове сезоне припремљено је 5.000 контејнера, што значи више од милион садница. Свака садница се полаже у земљу кроз отворе који се налазе на машини која је повезана са трактором. За почетни развој користе тзв. стартере – специјализована ђубрива која подстичу бржи и стабилнији раст.
„Последњих пет до шест година користимо стартере. То су ђубрива која помажу да се садница брже прими и развије. Уз то, све се прати и контролише – у сваком моменту знамо шта се дешава на њиви“, истиче Тубић.
Производња се одвија у сарадњи са Japan Tobacco International (JTI). „То је партнер какав се само може пожелети – дају нам подршку, савете, контролу, технологију. Финансирају производњу, а ми се фокусирамо на рад и квалитет“, објашњава наш домаћин.
Газдинство нема систем за наводњавање – све зависи од временских услова. „Овде се рад мери у капима кише. Немамо систем, али имамо искуство. Знамо кад треба да се уђе у њиву и кад треба да се стане“, додаје он.
Посебно је занимљив радни део. У овом тренутку на имању ради шесторо радника – искључиво из Непала. До средине јуна очекује се долазак још осамнаест радника, такође из Непала. Њих ангажују преко агенција. Домаћини им обезбеђују смештај, и интернет а агенција храну и неопходне папире.
„Они су тек трећи дан овде, али раде као да су већ годинама у дувану. Вредни су, тихи, прецизни . Увек насмејани. Никад нисам видео да неко тако брзо схвати посао“, каже Небојша.
Комуникација иде преко Google Translate-а, али и захваљујући томе што Марко и остали чланови породице говоре енглески, нема већих проблема. „Ја најмање причам, али све иде као подмазано. Радимо и разумемо се – и то је најважније.“
Осим што се баве садњом и производњом, Тубићи имају потребну механизацију, као и сушаре, магацине и другу неопходну опрему. „Ми не чекамо да нам неко нешто да. Све што можемо – направимо сами. Од опреме до објеката“, истиче домаћин.
Берба је планирана за септембар, а Небојша позива све да дођу и виде како изгледа права производња. „То није само дуван. То је живот. То је дисциплина, рад, породица. То су људи који дођу из другог краја света и раде као да је ово њихово. Е то је Србија на њиви.“
Небојша Тубић
СОРТА ВИРЏИНИЈА: ФИНИ ЛИСТОВИ ЗА ВРХУНСКИ КВАЛИТЕТ
На њивама породице Тубић сади се рана сорта дувана – Вирџинија француског порекла, која се, по речима домаћина, одлично показала у овдашњим условима. Даје уједначен, танак и фино обојен лист, што је веома важно за квалитет и откупну цену.
„То је рани дуван. Лист је лакши, тањи, али лепши. Нема ту масе, али има финоће – и то се тражи“, каже Небојша док прегледа саднице.
Просечан принос ове сорте креће се око две тоне по хектару, а у повољним годинама може бити и више. У једном радном дану, како каже домаћин, уз добру организацију и са 10 до 11 сати рада, могу се засадити чак четири хектара.
„Узму људи доручак, кафе, чашу воде, све по како треба – али се ради, без одлагања. Није лако, али кад имаш добар тим, све се може“, додаје Тубић.
НЕПАЛСКИ РАДНИЦИ НА ЊИВИ ПОРОДИЦЕ ТУБИЋ – ТИШИНА, ОСМЕХ И ПРЕЦИЗНОСТ
Из Катмандуа у Голубинце, преко агенција које ангажују сезонске раднике у Србији, стигли су вредни људи који без много речи остављају дубок утисак. Иако су на газдинству тек неколико дана, Небојша Тубић каже да делује као да у дувану раде читав живот.
„Нису много гласни. Не траже ништа. Раде. Смеше се. Знају шта је њива. Није им први пут, иако је можда први пут у Србији“, каже домаћин.
Радници су смештени у кући на газдинству, имају интернет, храну добијају преко агенције. Породица Тубић води рачуна да се осећају безбедно и прихваћено. На крају дана, без обзира на различите језике, на њиви говори рад.