Иако је пролећни мраз у Банату оштетио поједине засаде, пољопривредници у Србији могли би ове године да очекују добру жетву пшенице. Према речима стручњака, стање на њивама улива оптимизам, упркос изазовима које последњих година доносе климатске промене.
На то указује агроаналитичар Милан Простран, који је током обиласка Јужног Баната имао прилику да се увери у стање усева на терену.
Како истиче, ратари су прошле јесени пажљиво процењивали колико могу да уложе и које културе да засеју, водећи рачуна о све израженијим климатским ризицима. Резултат таквих одлука јесте чињеница да је под пшеницом ове године засејано између 630.000 и 650.000 хектара, што представља значајну површину.
– Пољопривредници су послушали и сопствено искуство и упозорења која се већ годинама упућују због климатских промена. Зато су се одлучили за веће површине под озимим културама, које су се показале сигурнијим у односу на пролећне сетве – наводи Простран.
Илустрација: Ове године нас чека одличан род пшенице
Он подсећа да су стручњаци годинама указивали да би Србији, уз максималну примену савремене агротехнике и високе приносе, било довољно око 400.000 хектара под пшеницом. Међутим, услови производње последњих година значајно су се променили.
– Живимо у времену климатских екстрема, суша и различитих криза, па је добро што су произвођачи повећали површине под културама које се сеју у јесен. То је додатна сигурност за домаћу производњу хране – оцењује Простран.
Према његовим речима, озиме културе тренутно се налазе у веома добром стању. Пшеница, јечам, раж, овас и уљана репица добро су поднели вегетациони период и имају солидне изгледе за успешан завршетак производње.
– Пшеници у овом тренутку практично нису потребне додатне падавине. Има довољно влаге да заврши развој и формира задовољавајући принос – каже Простран.
Ипак, додаје да ове године не треба очекивати рекордне резултате. Разлог није стање усева, већ нешто скромнија улагања произвођача током јесени.
– Да је примењена пуна технологија производње, приноси би могли да буду седам, осам или чак девет тона по хектару. Међутим, због економских околности многи пољопривредници су смањили улагања у такозване факторе интензивирања производње. Без обзира на то, очекује нас добра година за пшеницу – сматра Простран.
Поред приноса, пољопривреднике већ сада брине питање пласмана новог рода. Србија ће, како наводи, у жетву ући са значајним залихама пшенице које се већ налазе код произвођача и у државним резервама. Ипак, Простран сматра да разлога за панику нема.
– Хлеб је основна животна намирница и за пшеницу ће се пронаћи тржиште. Најважније је да род сазри, да се обави жетва и да се зрно безбедно смести у силосе. Након тога треба пратити тржишна кретања – објашњава агроаналитичар.
Илустрација: Пшеницу не треба одмах нудити тржишту, потребно је време да технолошки дозри у складиштима
Он саветује произвођачима да не журе са продајом одмах по завршетку жетве.
– Пшеницу не треба одмах нудити тржишту. Потребно је време да технолошки дозри у складиштима, а и тржишне околности могу да се промене у наредним недељама. Наравно, део рода је већ унапред продат кроз такозвану зелену продају, што је уобичајена пракса када произвођачима недостају средства за финансирање нове производње – наводи Простран.
Када је реч о другим културама, стање на парцелама није потпуно уједначено. Уљана репица изгледа веома добро, док се међу пролећним усевима тренутно најбоље држи сунцокрет. Шећерна репа је такође у добром стању захваљујући падавинама које су стигле у правом тренутку. Са друге стране, кукуруз за сада заостаје.
– Кукуруз је још прилично мали и ту постоји одређена забринутост. То је култура која тражи и воду и сунце, а произвођачи су већ дуже време у дилеми колико га сејати и када обављати сетву. Таква ситуација била је присутна и прошле године – каже Простран.
Током обиласка Јужног Баната приметио је и мањи број парцела на којима је пшеница полегла услед јаких ветрова и доброг развоја усева. Међутим, сматра да то за сада не представља озбиљан проблем.
– Најважније је да не буде великих невремена и екстремних временских појава. Град може да направи штету, али он углавном погађа локална подручја, а не читаву земљу. Ако нас време послужи, постоје добри изгледи да овогодишња производња пшенице буде сасвим задовољавајућа – закључује агроаналитичар Милан Простран.
Извор: https://www.agrotv.net/prostran-pred-nama-dobra-godina-za-psenicu/
ФОТО: Pixabay