Председник Србије Александар Вучић рекао је да је страховито љут због стања у робним резервама и нагласио да недостаје робе у силосима у вредности од 20 милиона евра.
Наводећи да су неки људи ухапшени због нестанка пшенице из робних резерви, истиче да му је жао што нису похапшени сви.
– Нема пшенице у силосима, продали су и ставили себи у џеп – рекао је Вучић у интервју за РТС.
– Све што није приватна својина, увек је Алајбегова слама – додао је председник и истакао да је контрола робних резерви урађена тек пошто је он интервенисао.
Контролори који су проверавали стање залиха пшенице у складиштима које држава изнајмљује затекли су протеклих дана празне силосе у неколико приватних фирми. У три одвојене акције полиција је ухапсила више особа које су осумњичене да су продале житарице које им је Републичка дирекција за робне резерве (РДРР) поверила на чување. Ово није први пут да су откривене овакве малверзације, али је посебан удар на робне резерве с обзиром на ситуацију у свету – недостатак пшенице и на њену високу цену. Управо тај тренутак, како се сумња, ухапшени складиштари су искористили да зараде и они се сумњиче да су оштетили државу за укупно око седам милиона евра.
Ухапшени складиштари требало је да чувају житарице које им је поверила Републичка дирекција за робне резерве, а они су је, како се сумња, продали. Из МУП су саопштили да су сви осумњичени због постојања основа сумње да су извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица. Истичу и да полиција наставља провере пословања других складиштара Републичке дирекције за робне резерве на територији целе Србије.
Полиција је прво у уторак саопштила да је ухапсила В. Ћ (59) који је, како се сумња, као одговорно лице привредног друштва „Житопромет“ ДОО Рума, од 1. јануара до 30. марта ове године, незаконитим поступањем оштетио Републичку дирекцију за робне резерве за 624.500.141 динара, односно око 5, 3 милиона евра, а за себе прибавио противправну имовинску корист у истом износу. Припадници МУП, УКП, Службе за сузбијање криминала и Полицијске управе у Шапцу су дан касније по налогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду ухапсили Г. Ф. (55) из Лознице. Он је, како се сумња, у својству одговорног лица у привредном друштву „Млин Филиповић Ката“ ДОО, од 1. јануара до 4. априла 2022. године, отуђио више од 2.500 тона меркантилне пшенице и кукуруза у власништву РДРР, а који су му били поверени на складиштење и чување. Осумњичени је на тај начин оштетио државу за 94.927.334 динара, односно око 800.000 евра.
Треће хапшење било је јуче, када је полиција у предмету контроле складиштара који лагерују робне резерве ухапсила С.И. (61) из Блаца. Он је, како се сумња, као одговорно лице привредног друштва „АКИ Комерц“ ДОО Блаце, од 1. јануара до 4. априла 2022. године, отуђио више од 2.420 тона меркантилне пшенице, у власништву Дирекције. Саопштено је да је осумњичени на тај начин оштетио РДРР за 96.523.405 динара, односно око 820. 000 евра.
Ухапшенима је одређено задржавање до 48 часова, а из МУП је саопштено да ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву.
Министар унутрашњих послова Александар Вулин поручио је да ће сви они који се усуде да на тај начин угрозе егзистенцију грађана Србије бити идентификовани, пронађени и санкционисани.
„У времену у коме се сваки килограм хране чува и од кога зависи опстанак нације крађа из робних резерви је отимање од уста нашој деци и слабљење државе. Крађа из робних резерви више је од привредног преступа или кривичног дела, то је подлост“, рекао је Вулин.
Кандић: Недопустиво је да неко у овом тренутку злоупотребљава државне резерве
Државни секретар у Министарству трговине Урош Кандић за Еуронењс Србија каже да је недопустиво да у тренутку када је пшеница постала једна од најтраженијих роба и када је огромна потражња на светским тржиштима и све државе воде рачуна да обезбеде довољне колчине за своје потребе, неко злоупотербљава државне резерве на тај начин.
„Многе државе немају ту врсту роба, већ зависе од увоза, а неко се усуди да злоупотреби то што је складиштар. Апсолутно подржавамо ово што ради полиција. Неодговорно је и према грађанима и према држави. У овој ситуацији када је забрањен извоз, да је пшеница у свету толико скупа и да је нема, а да је неко прода и проневери – то је потпуни криминал“, сматра Кандић.
Он напомиње да је проневера откирвена, јер складиштари нису имали количину робе коју им је држава поверила на чување у тренутку када је контрола проверавала силосе.
„Они као складиштари робних резерви су у односу на број тона добијали месечну накнаду, да чувају државно жито. На јавном позиву се бирају те фирме и стварно је недопустиво да неко то злоупотреби и прода“, каже Кандић.
На папиру пуна складишта, а силоси празни
Аграрни аналитичар Жарко Галетин објашњава да држава улази у аранжман са складиштарима, тако што потпишу уговоре са Републичком дирекцијом за робне резерве да они уступају одређени капацитет тог складишта на име закупа од стране РДРР. Од тог момента они постају закуподавци.
„Некада је то ишло путем тендера, после непосредном погодбом. Проблем у суштини настаје око коришћења те количине која је у власништву Дирекције, а налази се у складишту. Дешавало се да су складиштари ту робу „обртали“, продавали, па поново пунили. Формално увек постоји као да је ту, али суштински, када одете у контролу тога нема“, објашњава Галетин. Он напомиње да је последњих година било неколико великих контрола када је држава ишла изненада у те провере и без најаве у тим складиштима. Подсећа да се углавном увек испостављало да није било тих количина како је стојало, по папирима и физички.
Једна од највећих контрола спроведена је 2013. године, када је држава први пут после десет година почела да проверава стање својих робних резерви. Контролори су тада у инспекцији затицали дупла дна у силосима, заварене поклопце и склоњене мердевине, што им је отежавало поступак контроле, јер нису могли да измере количине које су ускладиштене. Према Извештају радне групе, тада је утврђен мањак код 18 складиштара, а у силосима је у укупној количини недостајало 49.903 тона пшенице и 30.708 тона меркантилног кукуруза.
По Закону о робним резервама складиштар је дужан да се придржава одредаба уговора о чувању, складиштењу и обнављању, као и уговора о руковању и обезбеђењу, да на захтев овлашћеног представника Дирекције омогући квантитативну и квалитативну контролу робе, као и да им стави на увид исправе и сву потребну документацију која се односи на ускладиштене робне резерве. У обавези је и да посебно означи и издвоји робу из робних резерви, односно да у сваком тренутку има на стању ускладиштену количину робе из робних резерви. Прописана новчана казна износи од 1,5 до 3 милиона динара за привредни преступ за правно лице у случају злоупотребе.
извор: РТС и https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/43922/zloupotrebili-poverenje-drzave-i-prodali-robne-rezerve-na-papiru-skladista-puna-a-inspektori-zatekli-prazne-silose/vest
ФОТО: Pixabay
