Тренутно низак водостај Дунава, заједно са недостатком падавина, високим температурама и повећаном потрошњом воде током лета, одражава се и на ниво подземних вода, а самим тим и на издашност бунара који се користе за наводњавање поврћа.
У условима ниског водостаја Дунава, опадања нивоа воде у бунарима и све чешћих сушних периода, рационално наводњавање постаје неопходност. Будућност производње поврћа није у примени што већих количина воде, већ у њеном прецизном коришћењу, у право време и непосредно у зони корена биљака.
На појединим газдинствима ниво воде у бунарима толико је опао да пумпе више не могу лако да захватају воду са места на којем су првобитно биле постављене.
– Због тога многи произвођачи поврћа пумпне агрегате спуштају и постављају у окна укопана око два метра испод нивоа земљишта, како би смањили усисну висину и омогућили пумпама да лакше повлаче воду – изјавио је за „Дневник“ доцент др Ђорђе Војновић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
– На великом броју газдинстава поврће се и даље наводњава тифонима, односно кишним топовима, као и кишним крилима. Код ових система вода се распоређује по целој површини парцеле, укључујући и међуредни простор, док се део губи испаравањем, површинским отицањем и разношењем капљица ветром. Тифони захтевају релативно висок притисак, а самим тим снажније пумпе и већу потрошњу енергије. Када ниво воде у бунарима опада и вода се захвата са веће дубине, трошкови наводњавања постају још већи – навео је др Војновић.
Илустрација: Опао је ниво подземних вода
Према његовим речима, рационалније решење за интензивну производњу поврћа представља систем „кап по кап“. Њиме се вода у мањим количинама доводи непосредно до зоне корена биљака. Овај систем ради под нижим притиском, па је потрошња енергије мања, док се истовремено смањују губици воде услед испаравања, ветра и површинског отицања.
Важна предност система „кап по кап“ јесте и могућност примене водотопивих ђубрива заједно са водом, односно фертигације.
– Вишегодишњи огледи показали су да фертигација, прилагођена фазама раста и развоја биљака, може повећати принос кромпира за око 10 одсто, а паприке за око 15 процената – нагласио је др Војновић.
Додатној рационализацији потрошње воде, додаје он, може допринети и примена сензора повезаних са системима заснованим на вештачкој интелигенцији.
– Сензори непрекидно мере влажност земљишта, а добијени подаци, заједно са подацима о временским условима, користе се за прецизније одређивање времена наводњавања и потребне количине воде. Тако се спречавају прекомерно наводњавање, испирање хранљивих материја и непотребна потрошња воде и енергије – објаснио је др Војновић.
Расту трошкови производње
Велики повртар из Госпођинаца Душан Петровић поврће наводњава системом „кап по кап“ и кишним крилима. Каже да је већ приметно да воде у бунарима понестаје, због чега се агрегати морају спуштати дубље када се користе системи са кишним крилима.
– Тачно је да је ниво подземних вода опао и да су повртари приморани да копају дубља окна и спуштају агрегате. То је велики посао и додатни трошак, који нам никако не иде наруку после овако лоше повртарске сезоне – истиче Петровић.
Према његовим речима, откупне цене поврћа су ниске, а ни интересовање купаца за веће количине, које се мере десетинама и стотинама тона, није велико.
– Осим тога, због високих дневних температура и хладних ноћи, квалитет поврћа није на нивоу који тржиште тражи – каже Петровић.
Аутор: Зорка Делић
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/susa-prazni-bunare-iz-kojih-zaliva-povrce-nizak-novo-podzemnih-voda-pravi-probleme-povrtarima-2026-07-25
