Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) покренула је глобалну иницијативу „100 жена хероина у пољопривредно-прехрамбеним системима и руралном развоју“, поводом обележавања Међународне године жена пољопривредника 2026. године. Иницијатива је посвећена женама чији рад доприноси развоју пољопривреде, прехрамбених система и руралних средина, од производње и приступа тржишту до очувања знања, природних ресурса, безбедности хране, запошљавања и едукације.
Како пише у образложењу ФАО, у питању су жене које су се нашле на листи због изузетног доприноса пољопривреди, прехрамбеним системима и руралном развоју. Добитнице признања долазе из целог ланца пољопривредно-прехрамбене индустрије и представљају широк спектар улога и порекла. Њихов рад је проширио приступ тржишту, ојачао безбедност хране, очувао традиционално и аутохтоно знање, заштитио природне ресурсе и створио могућности за запошљавање и обуку за руралне заједнице. Њихови профили у наставку одражавају и индивидуална достигнућа и заједничку посвећеност инклузивној трансформацији пољопривредно-прехрамбених система, наводи се у саопштењу ФАО.
Међу женама чија прича показује колико се мења улога жена у савременој пољопривреди јесте и Српкиња Вера Шкулић из Старчева, коју је јавност упознала као прву агроинфлуенсерку у Србији и на Балкану. Њена прича, међутим, далеко превазилази друштвене мреже.
Илустрација: Вера је озбиљан пољопривредник посвећена послу која у сезони ради и по 16 сати дневно
Како је својевремено Вера испричала за Агробизнис магазин, одрасла у паорској породици у којој су се генерацијама бавили ратарством, повртарством и сточарством. Данас је на газдинству остало ратарство, пре свега производња пшенице, кукуруза и сунцокрета, а недавно је породица почела и да се бави пчеларством из хобија.
-Моја породица се бави пољопривредом већ два века и имала сам већ разрађен посао који сам могла само да унапредим. Ако је та земља могла да храни моје претке, може и моје потомке-рекла је Вера.
Њен пут до друштвених мрежа почео је готово случајно. Снимала је свакодневни живот на газдинству и рад са оцем Драганом, а публика је посебно препознала њихов однос и генерацијски пренос знања. Хумор и реална слика живота на селу донели су јој велику популарност, посебно међу младима.
-Млади који ме прате често ми пишу, размењујемо савете и искуства. Драго им је да се истакао неко са села, да разбијамо предрасуде и радимо на популаризацији села- истиче она.
Иза камера, међутим, стоји озбиљан пољопривредни посао. У сезони се ради и по 16 сати дневно, а захваљујући савременој механизацији и прецизној пољопривреди послови који су се некада радили десет дана сада се завршавају за четири. Вера вози и трактор, а то је научила како би помогла оцу, посебно након што су му здравствени проблеми отежали рад.
Највећа препрека за њу није био сам посао, већ однос околине. Када је почела да помаже оцу, доживљавала је подсмех, дискриминацију и саботирање јер је жена у послу који се често сматра мушким. Управо из тог искуства настала је идеја о организовању жена.
Илустрација: Оснивач је Асоцијације агропредузетница Србије са циљем повезивања жена у агробизнису
Вера је оснивач Асоцијације агропредузетница Србије, која је основана пре непуних годину дана, а већ је окупила велики број жена. Организовале су бројне догађаје посвећене јачању улоге жена у пољопривреди.
Циљ Асоцијације је да жене у пољопривреди буду видљивије, повезане и едуковане, али и да се промени слика о пољопривреди као искључиво мушком послу. Чланице размењују искуства, пролазе обуке, раде на пројектима и уче предузетништво.
-Паор више није класичан сељак већ агропредузетник. Могу нам се придружити све жене које имају било какве везе са пољопривредом. Ми смо ту да им пружимо подршку и да их усмеримо на решење њихових проблема- поручује Вера.
Тако се њена лична прича уклапа у ширу поруку ФАО иницијативе – да жене нису само помагачи у пољопривреди, већ носиоци производње, знања, предузетништва и промена у руралним срединама.
Вера не планира да напусти село. Како каже, није ни планирала да се бави пољопривредом пре десетак година, а живот ју је одвео управо тим путем. Данас тај пут види као прилику коју је требало препознати.
-Нема ту велике љубави колико математике. Волим свој посао који ми доноси финансијску стабилност и докле год та земља буде хранила моју породицу, бићу захвална и мотивисана за што боље обављање свог посла- искрена је била Вера.
Извор: ФАО/Агробизнис магазин
