Школско поврће са општинске парцеле, више од 2.000 кутија органске хране које сваке недеље стижу купцима и сточарске фарме које продуктивност граде на бољем коришћењу пашњака. То су неки од примера награђених на петом конкурсу Европске уније за органску производњу. Заједничко им је што су знање и бригу о природним ресурсима повезали са тржиштем и потребама локалног становништва.
Европска комисија објавила је добитнике 23. септембра, поводом Дана органске производње ЕУ. Међу више од 120 пријава, у ужи избор ушао је 21 кандидат из 12 земаља, а седам признања припало је произвођачима, предузећима и локалним заједницама из Ирске, Данске, Бугарске, Аустрије, Немачке, Француске и Италије.
Овогодишњи избор показује колико је за успех органске производње важно оно што долази после саме производње: прерада, сигуран откуп, организација испоруке и поверење потрошача.
„Када путујем Европом, сусрећем пољопривреднике и предузетнике који свакодневно доказују да одрживост и конкурентност могу ићи заједно. Добитници показују шта је могуће када се удруже амбиција, иновације и посвећеност“, поручио је европски комесар за пољопривреду и храну Кристоф Хансен.
Пашњак као основа сточарске производње
Признање за најбољу органску пољопривредницу добила је Кеј О’Саливан из Ирске, која на газдинству „Глин“ обрађује 63 хектара и гаји говеда и овце. Њена фарма је у сертификованој органској производњи већ шеснаест и по година.
Основу исхране животиња чини трава, а посебну пажњу посвећује травњацима са више биљних врста и недељном мерењу расположиве травне масе. Тако прецизније планира коришћење пашњака, унапређује продуктивност и смањује потребу за храном која се набавља ван газдинства, уз смањење емисија.
Знање дели кроз стручне групе, друштвене мреже и локалне медије. Њено газдинство прима произвођаче, студијске групе и посетиоце из иностранства, а дани отворених врата омогућавају да се резултати виде непосредно, на фарми.
У мушкој конкуренцији награђен је Ханс Ерик Јергенсен из Данске. Његово газдинство „Рисбјерг Ландбруг“ обухвата 350 хектара и већ 19 година послује у систему органске производње. Гаји свиње, говеда и кокошке носиље, уз разноврсну биљну производњу.
Свиње држи на пашњацима, примењује разноврстан плодоред и редуковану обраду земљишта. Добробит животиња и очување земљишта повезује са укључивањем људи којима је потребна додатна подршка, избеглица и полазника практичне обуке. Фарма учествује у више од 50 истраживачких и развојних пројеката, па се искуства из производње користе и за испитивање нових решења.
Стабилно тржиште за мале произвођаче
Награда за најбоље мало или средње предузеће у преради органске хране припала је бугарској компанији „Био Булгарија“, познатој по бренду „Хармоника“. Основана је 2006. године, запошљава 47 људи и има више од 30 производа који се производе у сарадњи са партнерима.
Њен значај за локалне органске произвођаче огледа се у стабилном пласману и кратким ланцима снабдевања. Компанија истиче јасно порекло производа, правичне трговинске односе и приступачност хране, а органску производњу приближава потрошачима и кроз школе и медије.
Колико је добра организација продаје важна показује и немачко породично предузеће „Босхамерш хоф“, добитник признања за најбољег продавца органске хране. Од оснивања 1997. године развило је систем који данас повезује 60 органских газдинстава са домаћинствима, школама и сеоским заједницама.
Са 44 запослена, сваке недеље испоручује више од 2.000 кутија без пластичне амбалаже. Купцима нуди сезонске производе који највећим делом потичу из круга од 100 километара. Апликација омогућава праћење испоруке и нуди рецепте, чиме се купцима олакшава и коришћење намирница које добијају.
Храна као доживљај и прилика за учење
Аустријска компанија „Зотер Шоколаде“ награђена је у категорији органских ресторана и услуга исхране. Према подацима из образложења награде, запошљава 200 људи и управља са 95 хектара пољопривредних површина на којима примењује одрживе праксе.
Њен ресторан заснива понуду на концепту „од њиве до трпезе“, а у припреми оброка користи и месо животиња са сопственог газдинства. Посетиоци могу да се упознају са пореклом хране, начином производње и условима у којима се животиње гаје.
Биоскоп посвећен какау, „позориште чоколаде“ и простор назван „јестиви зоолошки врт“ део су понуде која повезује храну, едукацију и туристички доживљај. Тако се производњи додаје вредност кроз непосредан сусрет са потрошачем.
Општинска башта снабдева школске кухиње
Посебно занимљив пример долази из француског места Кисак Фор Медок, које има 2.326 становника и добитник је награде за најбољи органски град. Половину производа у његовим школским мензама чине органски производи, чему доприноси сопствена општинска пољопривредна служба.
На органској парцели од 7.000 квадратних метара производи се половина свежег поврћа потребног за припрему 230 оброка дневно. Према образложењу награде, модел функционише без транспорта и амбалаже и без додатних трошкова.
Вишкови се усмеравају у локалну помоћ у храни, ресторане и продавнице. Овај пример показује како и мала локална самоуправа може непосредно да повеже производњу, исхрану деце и подршку становништву.
Сардинија повезала 2.600 органских предузећа
Најбољим органским регионом, односно биодистриктом, проглашен је „Сардења Био“ из Италије. Основан 2021. године, овај највећи италијански биодистрикт обухвата подручје од 24.090 квадратних километара и повезује 2.600 органских привредних субјеката, уз 184.000 хектара органског пољопривредног земљишта.
Произвођачи, прерађивачи и потрошачи повезују се кроз локално снабдевање, јавне набавке и енергетске заједнице на селу. Биодистрикт пружа подршку за учешће на конкурсима и тендерима, извоз и развој кратких ланаца снабдевања.
„Опредељење за органску пољопривреду значи улагање у будућност наших средина. То је посвећеност здравијем земљишту, здравијој храни и отпорнијим сеоским заједницама, уз јачање локалне привреде и стварање нових прилика за пољопривреднике и грађане“, истакла је Кирстине Биле, чланица Европског комитета региона.
Подршка мора да прати потребе произвођача
Уз признања успешним примерима, додела награда отворила је и питање услова у којима органски произвођачи послују. Потпредседник организације Копа Серен Сендергор указао је на све теже тржишне прилике, климатске притиске и брзе промене пољопривредне политике.
„Будућност органске пољопривреде треба градити око оних који се њоме баве, обезбеђујући пољопривредницима алате, тржишне могућности и извесност прописа који су им потребни да остану отпорни и конкурентни“, поручио је Сендергор.
Европска комисија наводи да је у предложеној Заједничкој пољопривредној политици после 2027. године предвиђен наставак подршке органској производњи и иновацијама, уз ослањање на истраживања и Европски фонд за конкурентност.
За произвођаче у Србији ови примери отварају конкретна питања: како обезбедити редовног купца, повезати више газдинстава у заједничку понуду, укључити локалну прераду и приближити храну школама и домаћинствима. Искуства овогодишњих добитника показују да се вредност органске производње увећава када се о производњи и продаји размишља заједно, а сарадња гради на дужи рок.
