Вертикалне фарме представљају савремени начин узгоја биљака у вертикално сложеним нивоима, најчешће унутар затворених простора. Развој овог концепта тесно је повезан са технолошким иновацијама, па системи за вертикалну пољопривреду користе ЛЕД расвету прилагођену фотосинтези биљака, сензоре за праћење услова раста, аутоматизоване системе наводњавања и софтвер заснован на вештачкој интелигенцији. Тиме се постиже висока продуктивност на малој површини, што је нарочито значајно у густо насељеним урбаним срединама.
Ипак, вертикалне фарме имају и озбиљне изазове. Највећи проблем представљају високи трошкови енергије, јер системи зависе од вештачког осветљења и климатизације. Изградња и одржавање фарми захтевају велика почетна улагања. Критичари, такође, истичу да вертикална пољопривреда тренутно није погодна за масовну производњу основних усева попут пшенице, кукуруза или пиринча, већ углавном за биљке са краћим циклусом раста и већом тржишном вредношћу.
Упркос ограничењима, интересовање за вертикалне фарме наставља да расте. Према анализама тржишта, глобално тржиште вертикалне пољопривреде бележи брз раст захваљујући повећаној потражњи за локално произведеном и органском храном. Посебно се развија у земљама са ограниченим обрадивим површинама или неповољним климатским условима, попут Сингапура, Јапана, Холандије и Уједињених Арапских Емирата.
Илустрација: Вертикални узгој је све популарнији у свету, питање је колико је исплатив
За Бизнис.рс разговарали смо са Николом Радовићем, оснивачем компаније Келераба, домаћег AgTech стартапа који развија системе за вертикалну пољопривреду. Како објашњава, компанија је основана 2021. године са циљем развоја IoT решења за вертикалне фарме, а већ годину дана касније ушла је у програм Мини грантс Фонда за иновациону делатност. Током 2023. освојили су друго место на такмичењу Најбоља технолошка иновација, док су крајем 2024. постали учесници акцелераторског програма Катапулт.
„Са тимом инжењера развили смо вертикалну конструкцију, наменски систем за наводњавање, као и управљачке модуле и софтвер којима контролишемо процесе наводњавања, фертигације, вентилације и циклусе дана, како бисмо остварили најбоље приносе“, каже Радовић.
Прва тестирања спровели су кроз узгој микробиља, а након успешних резултата увели су стандард следљивости GlobalGAP и изашли на тржиште са сеченим и упакованим микробиљем. Њихови производи данас се налазе у продајним ланцима Delhaize и Metro Cash and Carry, док очекују обнову сарадње са Лидлом и почетак сарадње са Арома маркетима.
Радовић истиче да је ова година посебно важна за компанију, јер су обезбедили нове инвеститоре и планирају развој новог система циркуларне вертикалне баште за узгој јагода у затвореном простору.
Према подацима бонитетне куће Companywall за 2025. годину, компанија Келераба остварила је укупне приходе од 9.405.000 динара, док су укупни расходи износили 10.883.000 динара. Такав резултат последица је интензивних улагања у развој технологије, истраживање и тестирање система за вертикалну пољопривреду, као и трошкова ширења пословања и изласка на тржиште. За AgTech стартапе овакав однос прихода и расхода није неуобичајен у раним фазама развоја, с обзиром на то да значајан део капитала одлази на развој производа, инфраструктуре и иновација пре достизања пуне комерцијализације.
Говорећи о томе колико су вертикалне фарме у Србији и даље футуристички концепт, Радовић сматра да одговор зависи од тога о каквом систему се говори.
„Ако причамо о комплексним системима затворених вертикалних фарми са строго контролисаним условима, онда јесу футуристички концепт за наше тржиште. Постоји велики број инжењерских и агрономских проблема које треба решити како би такви системи радили непрекидно и профитабилно“, објашњава он.
Према његовим речима, реална тржишна потреба за оваквим производима још увек није довољно развијена, пре свега због високих трошкова производње.
„Производи из вертикалних фарми су скупи због високих инвестиција, цене енергије, ренте и инпута. Додатни проблем је што потрошачи често не разумеју значај хране произведене без пестицида, док је малопродаја фокусирана на робу широке потрошње и ниске марже“, каже Радовић.
Илустрација: Микробиље је идеално за вертикални узгој
Ипак, додаје да дугорочни трендови указују да ће значај вертикалне пољопривреде расти.
„Глобална производња хране се смањује, цена хране расте, радне снаге је све мање, а климатске промене постају све израженије. Верујем да ће вертикална пољопривреда постати неизбежан део прехрамбеног система“, наводи он.
Када је реч о културама које су тренутно најисплативије за узгој у вертикалним фармама, Радовић издваја јагоде, микробиље и расад. Као једну од највећих предрасуда наводи мишљење да је храна произведена у вертикалним фармама мање квалитетна од органске хране.
Компанија Келераба тренутно је фокусирана на ретаил тржиште, пре свега како би обезбедила стабилан cash flow током развоја сопствене технологије. Дугорочни циљ им је пласман технолошких решења на тржишта Европске уније и Блиског истока, која оцењују као развијенија и финансијски снажнија.
Говорећи о домаћој AgTech сцени, Радовић наводи да у Србији постоје квалитетни примери примене савремених технологија у пољопривреди, међу којима су Treesury, Urbigo, Smart Watering и Farmbot.
„Имамо памет и способност, али нам недостају капитал и вера“, оцењује он.
Једна од најчешћих критика вертикалних фарми односи се на велику потрошњу енергије, али Радовић сматра да технолошки развој већ мења ту слику.
„Направљен је велики напредак у енергетској ефикасности климатизационих, светлосних и соларних система. Верујем да енергија у будућности неће представљати препреку развоју вертикалне пољопривреде“, каже Радовић.
Према његовим речима, системи слични њиховом на глобалном тржишту коштају између 100.000 и 300.000 евра за простор од око 30 квадратних метара, док је у развој Келерабиног система до сада инвестирано више од 150.000 евра.
Када је реч о инвеститорима у региону, Радовић сматра да разумевање AgTech сектора постоји, али да је улагање и даље отежано због конкуренције других технолошких грана које делују једноставније за скалирање.
„ VC фондови углавном прате глобалне трендове, а пољопривреда им још није довољно у фокусу. Недостају нам специјализовани фондови и ангел инвеститори за AgTech“, наводи он.
Илустрација: За вертикани узгојј се бирају биљке са краћим циклусом раста, а већом добити
На питање ко ће први масовно прихватити овакав вид производње, Радовић сматра да ће то бити велики системи и трговински ланци.
„Supply chain не подноси чекања и промене. Трговинским ланцима су важни следљивост и флексибилност производње, док мали произвођачи често немају довољно капитала за овакве инвестиције“, објашњава он.
Говорећи о будућности, Радовић процењује да ће највећи изазов бити недостатак радне снаге, а потом и раст цена хране.
„Дубоко верујем да је енергетска будућност везана за мини нуклеарне реакторе. Када технологија уђе у масовну производњу, добићемо чистију и приступачнију енергију, али ће квалитетна храна свакако постајати све вреднија“, закључује Радовић.
Стручњаци сматрају да вертикалне фарме неће потпуно заменити традиционалну пољопривреду, али да могу постати важан додатак савременим прехрамбеним системима, нарочито у урбаним срединама.
Иако вертикалне фарме још увек представљају релативно нов и скуп модел производње хране, развој технологије и растући глобални изазови попут климатских промена, недостатка обрадивог земљишта и мањка радне снаге све више их стављају у фокус савремене пољопривреде. Србија је за сада тек на почетку развоја овог сектора, али примери домаћих AgTech стартапа показују да постоје знање, иновације и потенцијал за развој конкурентних решења. Како истичу саговорници из индустрије, вертикална пољопривреда вероватно неће заменити традиционалну производњу, али би у будућности могла постати важан део одрживијих и сигурнијих прехрамбених система.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/poljoprivreda-bez-njiva-koliko-su-vertikalne-farme-zaista-odrzive/
ФОТО: Pixabay
