Органска производња заснива се на очувању природне равнотеже, у којој важну улогу имају и корисни инсекти. Док бубамаре, златооке, богомољке и паразитске осице помажу у заштити усева од штеточина, пчеле и бумбари доприносе опрашивању и правилном формирању плодова и семена. Због тога корисни инсекти могу бити важни савезници пољопривредницима, посебно у узгоју старих и аутохтоних сорти.
Како за “Блиц” објашњава Светлана Витомировић, стручни консултант, контролор и преиспитивач органске производње, органска пољопривреда није само питање онога што се не употребљава.
„Када говоримо о органској пољопривреди, често прво помислимо на избегавање синтетичких пестицида и минералних ђубрива. Међутим, органска производња није само питање онога што се не користи. Једнако је важно шта се активно користи, подстиче и чува током процеса производње. Међу најважнијим савезницима пољопривредника налазе се корисни инсекти“, каже Витомировић за Блиц Бизнис.
Бубамаре су међу највећим природним предаторима
Посебно место међу корисним инсектима заузимају бубамаре. Иако их већина људи доживљава као безазлене и симпатичне инсекте, оне су веома ефикасни предатори биљних ваши.
„Бубамаре бих свакако ставила на прво место. Оне су међу највећим предаторима који постоје у природи, а истовремено су изузетно корисне у органској производњи. Пољопривредници често могу да виде, па чак и да сниме, како бубамара једе биљне ваши са листова“, објашњава наша саговорница.
Ларве златооке и богомољке такође се хране биљним вашима, трипсима и другим ситним штеточинама, док паразитске осице користе другачији механизам.
„Паразитске осице своја јаја полажу у или на друге инсекте. Њихове ларве се затим развијају користећи домаћина и на тај начин природно смањују бројност штеточина“, објашњава наша саговорница.
Корисни инсекти ипак нису чаробно решење
„Корисни инсекти нису чаробно решење које ће уклонити сваку штеточину. Њихова вредност је у томе што представљају део биолошке заштите биља, односно природног механизма којим се број штетних организама држи под контролом“, каже Витомировић.
У органској производњи предност зато имају превентивне и природне методе, док се средствима за заштиту биља прибегава тек када је то неопходно.
Хемијски третмани уништавају и корисне инсекте
Прекомерна и неселективна примена средстава за заштиту биља не погађа само штеточине. Њоме се могу уништити и бубамаре, златооке, паразитске осице, пчеле, бумбари и други корисни организми.

Илустрација: Једно од најважнијих правила органске производње јесте плодоред, односно смењивање култура на парцели
Додатни проблем представља могућност да штетни инсекти временом развију отпорност на често коришћене препарате. Произвођачи тада посежу за новим или јачим третманима, чиме се ствара круг све интензивније употребе хемијских средстава.
„Када се смањи број предатора и паразитоида, штеточине добијају слободан простор за брзо размножавање. Због тога је очување корисне ентомофауне један од важних елемената одрживог управљања пољопривредним земљиштем“, истиче Витомировић.
Средства дозвољена у органској производњи зато се користе тек када су исцрпљене превентивне мере и када постоји опасност од велике економске штете.
„Средства за заштиту треба користити тек у нужди. Уколико су економски ефекти велики и примена је неопходна, користе се средства дозвољена у органској производњи. И она су последња опција, јер се третирањем неће уништити само штетни инсекти, већ могу страдати и корисни, који су нам веома важни“, каже саговорница Блиц Бизниса.
Како пољопривредници могу да привуку корисне инсекте
Корисни инсекти могу се циљано уводити у производњу, али дугорочно је важније направити услове у којима ће они сами долазити, остајати и размножавати се.
Према речима Светлане Витомировић, корисним инсектима није потребно много да би се задржали у пољопривредном екосистему. Најважније је да имају храну, склониште и простор за размножавање.
„Цветне траке, живи појасеви, аутохтона вегетација и различите цветајуће биљке могу да обезбеде нектар и полен одраслим јединкама многих корисних врста. Таква вегетација истовремено представља склониште и место за њихово одржавање и размножавање“, објашњава она.
У повољним условима, корисне врсте могу природно да се населе и успоставе стабилну популацију. А осим цветних трака и вегетације, стварање оваквих услова зависи и од начина на који се парцела обрађује и планира.
Плодоред је основа органске производње
Једно од најважнијих правила органске производње јесте плодоред, односно смењивање култура на парцели. Тиме се чува плодност земљишта, отежава ширење болести и штеточина и подстиче биодиверзитет.
„У органској производњи плодоред је број један. Посебна пажња посвећује се очувању биодиверзитета и што већем броју различитих биљних врста“, наводи Витомировић.
Важно је и које биљке расту једна поред друге. Комбиновањем култура које привлаче различите корисне инсекте, а истовремено нису подложне истим штеточинама и болестима, може се додатно ојачати природна заштита парцеле.
Корови се, на пример, не посматрају као искључиво нежељене биљке које треба потпуно уклонити. Када се њима правилно управља, поједине цветајуће врсте могу да послуже као извор хране и склониште за корисне организме, без угрожавања гајене културе.
Њива функционише као један велики организам
-У органској производњи парцела се зато не посматра кроз појединачне елементе, већ као целина у којој су биљке, инсекти и земљиште међусобно повезани.
„Волимо да нагласимо да је реч органско повезана са појмом организма. Такав концепт пољопривреде представља затворен круг у којем се све понаша као један велики организам. Као и у људском телу, ако један орган не функционише, цело тело се мучи. Ако је све у складу, онда ће и цео систем бити у равнотежи“, објашњава Витомировић.

Илустрација: У органској производњи парцела се зато не посматра кроз појединачне елементе, већ као целина у којој су биљке, инсекти и земљиште међусобно повезани
Корисни инсекти представљају важан део тог организма. Бубамара која се креће по листу, ларва златооке која тражи плен или паразитска осица која контролише популацију штеточина појединачно могу деловати готово неприметно, али њихов заједнички ефекат може бити веома велики.
„Један од најважнијих задатака органског произвођача јесте да не размишља само о томе како ће уништити штеточину, већ и како ће створити услове да њени природни непријатељи сами помогну у контроли“, поручује она.
Могу ли корисни инсекти бити будућност пољопривреде
Због климатских промена, смањења биодиверзитета, појаве отпорности штеточина и потребе да се смањи употреба хемијских средстава, биолошка заштита могла би да постане један од кључних праваца будућег развоја пољопривреде.
Овакав приступ посебно може помоћи мањим газдинствима која узгајају старе и аутохтоне сорте. Разноврсне парцеле, цветни појасеви, плодоред и локална вегетација стварају отпорнији систем, чувају генетско наслеђе и смањују зависност произвођача од све интензивнијих третмана.
„То је једна од великих предности органске производње. Она не покушава да замени природу, већ настоји да ради заједно са њом. Тај повратак природи заправо представља суштину органске производње“, закључује Светлана Витомировић.
Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/bubamare-kao-prirodna-vojska-na-njivama-cuvaju-useve-ali-poljoprivrednici-moraju-da/1rwem04


