У породици Иване Окетић из Рогаче обавезе су подељене. Супруг је више посвећен раду у пчелињаку, док она припрема производе од меда и брине о њиховом изгледу. Пчеларством се баве око 11 година, имају приближно 70 кошница, а највећи део купаца налазе на територији Сопота.
На 14. сајму „Милена Татар“ Ивана је представила породичну понуду. Производња је везана за кућу у Рогачи, под Космајем, а продаја се развијала кроз познанства и препоруке.
„Углавном су то колеге, пријатељи, рођаци. Радимо овде, на територији општине Сопот“, каже Ивана за Агробизнис магазин.
За породицу која непосредно продаје своје производе поверење купаца има велику вредност. Људи знају од кога набављају мед, могу да питају о производњи и да се поново јаве када потроше претходну теглу.
Окетићи нуде различите врсте меда, мешавине на бази меда и прополис. Да би све било спремно за продају, посао се наставља и ван пчелињака.
„Ја сам више задужена за естетски део и прављење тих производа, а супруг за физичке послове“, објашњава Ивана.
На сајму тај део њеног рада долази до изражаја. Производ треба уредно представити, објаснити његов састав и одговорити на питања посетилаца. За новог купца управо тај разговор може бити почетак дугорочног односа са газдинством.
Овогодишњу сезону Ивана оцењује као повољнију од претходних, нарочито када је реч о багремовој паши.
„Није лоша, може и боља. Ове године багрема је било нешто више у односу на претходне, тако да смо генерално задовољни“, каже она.
После више од деценије у пчеларству, породица има искуство различитих сезона. Боља паша олакшава производни део посла, али мед потом треба припремити и продати. Зато се уз пчелињак развијају и понуда и контакти са потрошачима.
Сајмови попут сопотског омогућавају им да изађу из круга познатих муштерија. Неко ће први пут пробати њихов мед, неко се распитати о мешавинама, а неко понети контакт и касније куповати непосредно од породице.
Мед из Рогаче тако налази пут до потрошача кроз локалну продају, препоруке и сусрете на манифестацијама. Ивана и њен супруг поделили су обавезе, али резултат њиховог рада купац добија у истој тегли.
Аутор: Горан Ђаковић
Фото: Немања Поповић
Текст је настао у оквиру пројекта „Ко храни Београд: пут хране од произвођача до градске трпезе“, који реализује Удружење новинара за пољопривреду АГРОПРЕСС, уз суфинансирање средствима Града Београда, Градске управе Града Београда, Секретаријата за информисање. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
