Пчеларство је много више од производње меда. Од здравља пчела зависе опрашивање воћњака, приноси бројних пољопривредних култура и очување природе. Управо о томе, али и о све тежим условима производње, климатским променама и могућностима пласмана меда, разговарало се на Деветом пчеларском сајму југоисточног Балкана „Отворени Балкан”, који је одржан у Врању. Врање је поново постало место сусрета пчелара из Србије и региона. На једном месту окупили су се произвођачи меда, опреме, стручњаци и представници пчеларских организација, а сајам је, поред продајног и изложбеног дела, понудио и прилику за размену искустава и стицање нових знања. На подручју града Врања регистровано је више од 22.000 кошница, а пчеларство представља важан извор прихода за стотине породица. Иза сваке тегле меда стоје године искуства, много рада и стална брига о пчелињим друштвима.
Отварајући сајам, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у техничком мандату проф. др Драган Гламочић подсетио је на то колико је пчеларски посао захтеван и колико зависи од природе. „Када узмемо теглу меда у руке, ретко размишљамо о свему што је било потребно да она стигне до нашег стола. Не видимо пчелара који у рано јутро отвара кошницу, његов поглед према небу и бригу да ли ће бити мраза, кише, суше или добре паше. Не видимо селидбу кошница, непроспаване ноћи, борбу са вароом и године када природа готово ништа не врати”, рекао је Гламочић.
Последњих година пчеларство је постало још неизвесније. Раније цветање, дуги сушни периоди и високе температуре све чешће доводе до прекида пчелиње паше. Дешава се да кошнице буду пуне пчела, али да у природи нема довољно нектара. У таквим условима пчелари неретко морају да одустану од очекиваног приноса како би сачували пчелиња друштва.
Посебан проблем представља вароа, паразит који може да изазове велике губитке у пчелињацима. Управо зато је стручни програм сајма обухватио и предавање др Клауса Валнера из Немачке, који је са пчеларима поделио знања и искуства о заштити пчела. Разговарало се о правилној примени регистрованих препарата, праћењу заражености и очувању квалитета меда и воска. Неправилна употреба средстава може оставити последице и у наредним производним циклусима, због чега здравље пчела и безбедност пчелињих производа морају да се посматрају заједно.
ПРАВИ МЕД ТРАЖИ И ПРАВО МЕСТО НА ТРЖИШТУ
Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић указао је на проблеме са којима се произвођачи суочавају приликом продаје меда. Поред нестабилних приноса, пчеларе оптерећују раст трошкова производње и селидбе кошница, као и конкуренција производа сумњивог састава који се продају као мед. Посебно је истакао значај организованог наступа произвођача и проширења тржишта за српски мед. Према његовим речима, извоз у Кину представља једну од могућности за пласман већих количина, док се истовремено ради на унапређењу капацитета погона „Наш мед”.
Живадиновић је навео да је потписан уговор о набавци нове машине за паковање, вредне 31 милион динара. Машина капацитета 2.000 тегли на сат требало би значајно да убрза припрему меда за тржиште. Према његовој процени, посао за који је раније било потребно више од двадесет дана могао би да се обави за један дан. Говорећи о тржишту, Живадиновић је нагласио и значај следљивости, односно могућности да се у сваком тренутку утврди порекло меда и прати његов пут од пчелара до потрошача. Један од начина за непосредно повезивање произвођача и купаца представља и апликација „Медотека”, преко које потрошачи могу да пронађу пчеларе у својој општини и купе мед директно од произвођача.
На сајму је било речи и о ознаци „100% из Србије”, која потрошачима омогућава лакше препознавање домаћег порекла производа.
Градоначелник Врања др Слободан Миленковић истакао је да је Пчеларски сајам југоисточног Балкана током девет година постао препознатљиво место сусрета пчелара, произвођача опреме и љубитеља пчеларства из Србије и региона. Поред привредног значаја, ова манифестација доприноси и туристичкој понуди Врања, а посетиоцима пружа прилику да се упознају са квалитетним пчелињим производима и значајем пчела за очување природе и производњу хране.
„Драго ми је што ова манифестација из године у годину потврђује свој значај, окупљајући све већи број пчелара, произвођача и љубитеља пчеларства из земље и региона. Сајам је прилика да се на једном месту сусретну знање, искуство и квалитетни производи, али и да се кроз међусобну сарадњу отворе нове могућности за унапређење пчеларства”, поручио је Миленковић, нагласивши да је Врање и ове године домаћин бројним гостима из Северне Македоније, Албаније, Грчке, Бугарске, Турске, Црне Горе и свих крајева Србије.
ПЧЕЛЕ НЕ ПОЗНАЈУ ГРАНИЦЕ
Девети пчеларски сајам југоисточног Балкана показао је колико је важна сарадња пчелара из различитих земаља. Без обзира на то да ли пчеларе у Србији, Северној Македонији, Бугарској или некој другој земљи региона, произвођачи се суочавају са сличним проблемима, од климатских промена и болести пчела до трошкова производње и пласмана меда.
Управо зато овакве манифестације имају значај који превазилази продају меда и пчеларске опреме. Оне омогућавају размену искустава, упознавање са новим технологијама и успостављање сарадње која пчеларима може помоћи да унапреде производњу.
Сајам су организовали Савез пчеларских организација Србије, Град Врање и Друштво пчелара „Матица”, уз учешће пчеларских организација из региона. Ако се има у виду да од опрашивања зависе приноси бројних воћарских, повртарских и других пољопривредних култура, јасно је да значај пчеларства не може да се мери само количином произведеног меда. Здрава пчелиња друштва значе опрашене воћњаке, стабилније приносе и очувану природу. Зато је брига о пчелама истовремено и брига о будућности пољопривреде.
Аутор: Немања Поповић