Недостатак сезонских радника постаје један од највећих проблема у производњи кромпира у Србији. За вађење само једног хектара потребно је најмање 30 надница, а дневница достиже и 6.000 динара, али произвођачи кажу да је раднике све теже пронаћи. Истовремено, откупна цена кромпира тренутно се креће од 30 до 50 динара по килограму, док домаћим произвођачима додатни притисак представља увоз јефтинијег кромпира из западне Европе.
Овогодишњи род раног кромпира, који се вади током јула и почетком августа, има солидан принос и у оквирима је вишегодишњег просека, каже за „Политику” Милош Вукићевић, заступник холандске фирме ХЗПЦ, која је највећи селекционар и изумитељ сорти кромпира на свету.
„Приноси су од 30 до 35 тона по хектару код произвођача који су на време обезбедили наводњавање. Род је добар и за сада нема већих одступања у односу на претходне године”, наводи Вукићевић.
Ипак, оно што највише брине произвођаче није принос, већ недостатак људи за бербу.
„Већи произвођачи су прешли на механизовано вађење кромпира комбајнима, али мањи се и даље ослањају на сезонске раднике. За вађење једног хектара потребно је минимум 30 надница, а дневница је најмање 6.000 динара. Посао је тежак и све је теже пронаћи људе који желе да га раде”, истиче он.
Илустрација: Произвођачи ове године имају одличан род, али нема радника
Како би превазишла овај проблем, поједина домаћинства се међусобно организују.
„Произвођачи се удружују, па неколико дана раде код једног домаћина, затим код другог, трећег, четвртог… Тако успевају да организују бербу, а у посао су укључени готово сви чланови породице”, објашњава Вукићевић.
Када је реч о цени, тренутна велепродајна цена кромпира креће се од 30 до 50 динара по килограму, али ће коначна цена зависити од дешавања на европском тржишту.
„Цена може брзо да се промени ако у западној Европи буде већи род од очекиваног. Тада на наше тржиште стиже јефтинији кромпир из увоза, што директно обара цену домаћег производа”, каже Вукићевић.
Он указује и на специфичност српског тржишта.
„Код нас купци углавном траже крупне кртоле, пречника већег од 55 милиметара. У западној Европи најтраженији је ситнији кромпир, пречника од 40 до 70 милиметара, који има више суве материје и укуснији је. Управо тај кромпир, који се тамо често продаје као друга класа, трговци увозе у Србију и пласирају као прву класу, чиме домаће произвођаче доводе у неповољан положај”, скреће пажњу он.
Површине под кромпиром у Србији годинама се смањују. Некада се ова култура гајила на око 30.000 хектара, док се данас производња одвија на између 10.000 и 15.000 хектара. Највећи део производње намењен је индустријској преради, односно производњи чипса, док се значајне површине налазе у западној Србији, долини Мораве, околини Ивањице, Голије, Копаоника, Златара, Горњег Милановца, као и у јужној Бачкој, око Куле и Оџака. Рани кромпир производи се у лесковачком и трстеничком крају, околини Шапца, Београда и Баната.
Илустрација: Да род не би пропао произвођачи кромпира помажу једни другима око вађења
Према Вукићевићевим речима, домаћи кромпир по квалитету не заостаје за европским.
„Кромпир произведен у Србији може равноправно да стане уз онај из Француске, Холандије или Аустрије. Посебно се издваја кромпир са брдско-планинских подручја, који има већи садржај суве материје и израженији укус”, каже он.
Да је недостатак радне снаге све већи изазов, потврђује и повртар Аца Вељковић из околине села Печењевце код Лесковца, који обрађује око 15 хектара под кромпиром.
„Код нас радника има, али знам да многи муку муче да их пронађу. Дневница је 4.000 динара, ради се од седам ујутру до седам увече, уз два оброка – доручак и ручак. Сваког дана беремо по један хектар кромпира, тако да нам само за вађење кромпира треба око два месеца. Поред тога беремо и лук, купус и краставац, а дневница је иста без обзира на посао”, каже Вељковић.
Он сматра да је однос према радницима пресудан да би се они задржали.
„Има газдинстава која тешко долазе до радника, али све зависи од домаћина. Код мене су радници као чланови породице и зато нам се из године у годину враћају”, истиче Вељковић, који каже да се производњом кромпира бави практично читавог живота.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/771640/u-nasoj-zemlji-sve-teze-pronaci-i-nadnicare-za-vadenje-krompira
