Крајем фебруара и почетком марта, у малињацима у ваљевском и осечанском крају већ су видљиви први знаци кретања вегетације.
Топли фебруарски дани покренули су вегетацију раније него што је уобичајено, па произвођачи пажљиво прате прогнозе, свјесни да би евентуални мразеви могли да угрозе тек покренуте изданке.
Поједине сорте, попут „фертодија“, већ улазе у фазу листања, што додатно појачава стрепњу током марта, који умије да донесе изненадне температурне минусе.
Малинар Зоран Симанић из Осечине, који под малином има око 50 ари, каже да сорта „фертоди“ прва креће са листањем и да је ове године тај процес почео раније него што је уобичајено.
„Није добро што је у фебруару дошло до наглог пораста температура, јер, иако у земљишту има довољно влаге и вегетација је кренула, још је рано и постоји опасност од мраза који би могао да оштети већ покренуте изданке. Уколико, међутим, изостану ниске температуре, година би могла бити рана“, каже Симанић.
Илустрација: Малинари се прибојавају мраза који би могао све да уништи
Саговорник додаје да су малињаци у добром стању и да влаге има знатно више него прошле године, када није било ни снијега ни кише, због чега се, упркос бојазни од мраза, нада доброј сезони.
Произвођачи који након бербе нису улазили у малињаке, користе повољне временске услове како би обавили орезивање и уклањање старих, оштећених ластара.
Резидба је један од најважнијих агротехничких захвата, јер директно утиче на принос и квалитет плода. Након резидбе следи везивање ластара за жицу, како би се обезбиједио правилан раст и стабилност биљака током вегетације.
Прошлогодишња сезона била је задовољавајућа у погледу приноса, квалитета плода и здравственог стања засада. Како наводи Никола Спасојевић, мастер инжењер воћарства, заразни потенцијал био је мањи него ранијих година, али је суша представљала највећи проблем. Због високих температура дошло је до сушења дела биљака у младим малињацима, па ће на почетку сезоне бити неопходна попуна празних мјеста.
Код старијих засада без система за наводњавање уочавају се краћи изданци, док су у малињацима са обезбијеђеним наводњавањем изданци задовољавајуће дужине и у већем броју, што ће омогућити избор најквалитетнијих изданака за наредну годину.
„У принципу, тренутно нема веће бојазни за малину. Зимске температуре су биле ниске, праћене обилним снежним падавинама, тако да значајних штета од измрзавања нема, иако је могуће да је понегде, на већим надморским висинама, дошло до измрзавања врхова изданака који нису добро одрвенели у јесен претходне године. Генерално гледано, стање у засадима, у почетној фази развоја и на самом почетку вегетације, може се оценити као добро, уз очекиван солидан потенцијал за висок принос и добар квалитет плода, уз примену одговарајућих агротехничких мера заштите“, оцјењује Никола Спасојевић, професор у Пољопривредној школи у Ваљеву.
Последњих година смањују се површине под малињацима у ваљевском крају, и код једнородних и код ремонтантних сорти, прије свега због недостатка радне снаге.
Извор: https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Malina-krenula-ranije-nego-obicno-Proizvodjaci-strepe-od-minusa/954850