Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања расписало је први јавни позив за кредитну подршку пољопривредницима у 2026. години. Захтеви се подносе од 10. марта до 30. јуна преко пословних банака које имају уговор са Министарством, а други јавни позив за ову меру планиран је у другој половини године.
Кредитна подршка представља једну од најважнијих финансијских мера државе за аграр, јер омогућава пољопривредницима да користе кредите са изузетно ниским каматама, док разлику до тржишне цене новца субвенционише држава.
Кредити се одобравају у динарима, са роком отплате до три године, односно до пет година за поједине намене. За већину корисника каматна стопа износи три одсто на годишњем нивоу, док је за младе пољопривреднике, жене и газдинства у подручјима са отежаним условима рада један одсто. За набавку ђубрива камата износи нула одсто, што је једна од најповољнијих кредитних линија у аграру.
Максималан износ кредита износи до шест милиона динара за физичка лица и предузетнике, док правна лица и земљорадничке задруге могу да користе кредите до 18 милиона динара.
Министар пољопривреде проф. др Драган Гламочић истакао је да је циљ овог програма да се пољопривредницима омогући бржи и лакши приступ финансијским средствима.
„Заједно са банкама омогућавамо да новац брже и ефикасније стигне до пољопривредних произвођача. Наш циљ је јасан – снажнија и конкурентнија пољопривреда, више инвестиција у производњу и сигурнији услови за рад наших пољопривредника“, нагласио је министар.
Кредитна подршка намењена је финансирању широког спектра активности у пољопривреди. Средства се могу користити за развој сточарства, ратарства, воћарства, виноградарства, повртарства и цвећарства, набавку семена, садног материјала и средстава за заштиту биља, куповину механизације и опреме, набавку хране за животиње, као и куповину квалитетних приплодних јуница и крава старости до пет година.
НЛБ убедљиво прва по броју кредита
У програму учествује девет пословних банака, али подаци о броју одобрених кредита показују да су банке веома различито приступиле финансирању аграра.
Највећи број кредита одобрила је НЛБ Комерцијална банка – чак 970, што је убедљиво највише у систему. Следе Банка Интеса са 820 кредита, ПроКредит банка са 706, као и Рајфајзен банка са 650 кредита.
Нешто мањи број пласмана имају Халк банка са 138 кредита и UniCredit банка са 60 одобрених кредита.
На самом дну листе налазе се банке са симболичним бројем пласмана. Поштанска штедионица одобрила је свега 23 кредита, ОТП банка пет, док је Алта банка, која се у програм укључила последња, до сада одобрила четири кредита.
Управо податак о Поштанској штедионици изазива највише пажње, јер је реч о практично јединој банци у већинском државном власништву. У систему у ком држава субвенционише камате и подстиче инвестиције у аграру, очекивало би се да управо државна банка буде међу најактивнијима.
Банке: пољопривреда захтева знање и разумевање производње
Председник Извршног одбора Банке Поштанске штедионице Бојан Кекић истакао је да та банка настоји да буде доступна пољопривредницима у свим деловима Србије.
„Оно што нас можда одваја од других банака јесте наша доступност. Имамо широку мрежу експозитура и трудимо се да пољопривредницима у свим деловима Србије омогућимо лак приступ банкарским услугама и финансирању“, рекао је Кекић.
Испред ПроКредит банке говорио је Иван Смиљковић, који је нагласио да је приступ финансирању један од кључних предуслова за развој пољопривреде.
„Финансирање пољопривреде није само питање камате. Банке морају да разумеју пољопривредне циклусе, инвестиције и начин на који газдинства функционишу. Управо то знање омогућава да кредити буду прилагођени реалним потребама пољопривредника“, истакао је Смиљковић.
У име Алта банке говорио је Ђорђе Радуловић, који је нагласио да је укључивање у овај програм важан корак за банку која се последња прикључила систему кредитне подршке аграру.
„Овај програм омогућава пољопривредницима да добију средства по најповољнијим условима и представља важан инструмент за улагања у модернизацију производње и развој газдинстава“, рекао је Радуловић.
Велике разлике у ангажовању банака
Подаци о броју одобрених кредита показују да интересовање пољопривредника за ову врсту финансирања постоји и да програм функционише у пракси. Истовремено, велике разлике у активности банака показују да банкарски сектор још увек не приступа подједнако финансирању аграра.
Док поједине банке имају стотине одобрених кредита, неке су у овом програму присутне тек симболично.
Упркос томе, субвенционисани кредити остају један од најважнијих инструмената државне подршке аграру, јер омогућавају пољопривредницима приступ повољном капиталу и инвестицијама које могу значајно унапредити производњу.