Истраживачко-развојни Институт за вештачку интелигенцију Србије ради на електронском носу који машини пружа чуло мириса и тиме може да помогне у привреди. Истраживач-приправник у Институту Саво Ичагић каже да инспирација постоји у биолошком систему од животиња и људи и да се на томе ради последњих 50 година.
– Идеја је у томе да се користи нешто слично ономе што постоји у носу. Заправо, различити рецептори за различите мирисе које после мозак обрађује и ствара перцепцију о томе. Слично томе је коришћење низа гасних сензора, а сваки од њих има наклоност ка одређеним гасовима. Рачунар применом различитих метода долази до перцепције мириса. Некада су то биле статистичке методе, сада нападамо то са методама вештачке интелигенције. Односно, желимо да створимо ту перцепцију мириса. Када кажем мирис, не мислим на класични мирис воћа, или парфема него на тај квалитативни састав гасова. То може бити корисно у привреди, јер у мноштву процеса у производњи долази до ослобађања читавог спектра гасова, који могу указивати на неко стање тог процеса – појаснио је Ичагић.
Рађен је, како је појаснио, пилот-експеримент са Институтом за воћарство у Чачку. Реч је о примени електронског носа у процесу позиводње алкохолних пића, конкретно на процесу ферментације.
– Када убацимо неку сировину богату шећером, услед дејства квасца, ствара се базична конверзија из шећера у угљеник и етанол. Осим тога, има читав низ метаболичких нуспроизвода који дају специфичне ароме и укусе крајњем прозводу. У целом том процесу може доћи до развијања неких бактерија, па да дође до сирћетне ферментације. Ем што смањује продуктивнст процеса, уједно и квари укус и квалитет крајњег производа, па је основна идеја да испратимо тај процес на почетку, а планирамо да детектујемо та нежељена стања помоћу електронског носа – казао је наш саговорник.
Предност у односу на класичне методе је у томе што, како је појаснио, мали произвођачи раде искуствено, прате тај процес уз помоћ параметара и то све захтева узорковање, радну снагу и слично. Овај приступ би омогућио неинвазивно аутоматизовано и удаљено праћење процеса само на основу анализе тих гасова.
Сензори и додатне компоненте
Уређај је величине шаке. То је, заправо, гасна комора где се налазе сензори, уз додатне компоненте. Све је повезано са рачунаром који прикупља податке и обрађује их помоћу различитих модела.
Савремене методе вештачке интелигнеције захтевају релативно велики скуп података. Са даљим истраживањем и скупљањем више података могу се направити напреднији модели. Ми смо се базирали на истраживање у вези са производњом ракије, јер овај део Европе гравитира ка тој прозиводњи јаких алкохолних пића. Истраживања постоје и може да се користи за производњу вина и пива, али за ракије није довољно истражено, а ми смо ту да тај део истраживања покријемо – каже Ичагић.
Саво Ичагић је завршио основне и мастер студије на Електротехничком факултету у Београду и тренутно је на докторским студијама. Радио је на Шпанском истраживачком институту. Наставио је рад и истраживање на Институту јер се пруужила прилика да, како каже, ради у домену који је њему интересантан.
Истраживачко-развојни институт за вештачку интелигенцију у Новом Саду бави се истраживањима њене примене у различитим областима. Ова установа је основана 2021. године са циљем да унапреди област вештачке интелигенције у региону. Постоји пет истраживачких група у Институту у којима раде млади истраживачи.
С. Аничић Илић
Извор: ДНЕВНИК