Врели талас који је захватио Србију крајем јула нанео је озбиљне штете ратарским усевима. Највише су страдали соја и кукуруз, али ће мањи принос бити и на сунцокрету. Жетва ових усева кренуће најмање десет дана раније него што је то уобичајено.
Сунцокрет на њивама Драгана Ђурђевића је за само четири дана од зелене постао сасушена биљка. Прве процене показују да ће род бити умањен.
“Принос ће бити мањи јер зрно није наливено, већ принудно зри. Сунцокрет има величину погаче коју треба, али зрно ће бити јако лако. У жетву крећем за који дан, иако се сунцокрет у редовним годинама скида између 25. августа и 10. септембра. Надам се да ће принос прећи тону по јутру”, објашњава пољопривредник из Мошорина.
Подбачај ће бити и на кукурузу.
“Што се тиче кукуруза зрно ће бити јадно и бедно. Није се налило. Није било влаге. И ту ће жетва бити ранија. Не очекујем принос већи од 2,5 тоне по јутру”, додаје.
Суша већ неколико година заредом односи род са њива
У појединим деловима земље овог лета је због ниског водостаја на рекама и у каналима захватање воде за наводњавање забрањено. На Тителском брегу, наводи наш саговорник, ни када је ситуација повољнија нема начина да се биљке наводњавају.
“На тој локацији не постоје бунари који могу да се избуше да бисмо наводњавали. С друге стране, имам једну парцелу близу села од око три јутра. На њој сам поставио систем кап по кап. Ту је кукуруз и сад зелен. Очекујем принос 9 тона по јутру. Колика је суша показује и податак да сваки пети дан пуштамо 60 литара воде по квадратном метру и после пет дана земља је сува као да нисмо заливали”, каже Ђурђевић.
Већ неколико година заредном ратари уместо зараде рачунају колико су у минусу.
“На 163 јутра, колико обрађујемо, уложили смо 5,7 милиона динара. Пшеница је вратила половину улога. Половину треба да врате сунцокрет и кукуруз, а закуп је на нашу штету. Биће минуса дебелог. Ово је четврта година. Нама је срећа што радимо поврће на четири јутра и нешто мало услуга комбајном, тако да те паре пребацујемо да покријемо минус на ратарству”, објашњава овај пољопривредник.
Произвођачи секу кукуруз за силажу
Његов колега Душан Станков из Орловата каже да је кукуруз у читавом атару у веома лошем стању. Озбиљне кише није било више од месец дана. Осим ратарством овај пољопривредник има и фарму крава, па је сејао и силажни кукуруз који је почео да сече сигурно десет дана раније него прошле године.
“Првог дана када смо секли, силажа је била зелена и у стабљици је било сока. Другог дана када смо секли то је било суво, листови су летели из приколице. Споља када смо гледали парцелу она је изгледала лепо. Међутим, када смо ушли пет метара у њиву унутра кукуруз је обарен, као да је преливен врелом водом”, објашњава.
Илустрација: Сунцокрету је топлољубива биљка, али ни њему не пријају температуре које смо имали протеклих дана
Овогодишњем кукурузу, каже, више помоћи нема.
“Кукурузи не могу да се опораве колико год воде сад да им дате. Клипови су спуштени доле. Ту нема помоћи. Ако се ове врућине наставе пре ће се скидати кукуруз него сунцокрет. Толико се кукуруз сасушио у последњих неколико дана. Мислим да принос неће бити већи од две или три тоне по јутру”, додаје Станков.
Иако је топлољубива биљка, ни сунцокрету не пријају температуре које смо имали протеклих дана.
“Он сад налива зрно, мислим да ће оно бити лагано. У атару има сунцокрета који ће се косити за који дан. Неке колеге из Тараша и Меленаца, већ су косили прошле недеље. То је на лошијим земљиштима”, наводи.
Сунцокрет најбоље подноси топло време и сушу
Производња сунцокрета у Средњем Банату је на трећем месту, иза кукуруза и стрних жита. Како је лане кукуруз подбацио, произвођачи су одлучили да повећају површине под овом уљарицом за око 15 посто. И поред тога највеће површине у овом округу заузео је кукуруз. Улагања у оба ова усева пролетос су била много већа, јер се очекивао бољи принос.
“Прве знаке подгоревања кукуруза уочили смо почетком задње декаде јула, јер су температуре почеле интензивно да расту од 15.7.Тадашњим прегледом усева констатовали смо да је на већини парцела оплодња клипова завршена тј. да није дошло до негативног утицаја високих температура на полен или свилу. Величина клипова била је у категорији мањи до средњи, уз доминацију средње развијених клипова. Лошије стање забележено је на парцелама из каснијих рокова сетве. На појединим њивама уочене су биљке без клипова”, каже Снежана Парађеновић , ПСС Зрењанин.
Недостатак падавина оставио је траг на свим усевима. Проблем је, наводи, што је у Средњем Банату веома мали проценат парцела које могу да се наводњавају. Тамо где је то могуће трошкови су веома велики.
Високе температуре повећале број штеточина, али умањиле њихов утицај
Топло време погодовало је развоју штеточина.
“Штете на клипу кукуруза у сувом ратарењу проузроковане кукурузним пламенцем и кукурузном совицом су мање изражене него лане, иако су обе штеточине у овој години екстремно присутне. Њихов број је почео да се повећава од средине јула, од када бележимо висок степен положених јајних легала, присутних ларви које могу проузроковати веће штете на клиповима кукуруза у наводњавању, нарочито кукуруза шећерца”, каже.
У сувом ратарењу, високе температуре су утицале на засушивање овојних листова кукуруза. То је спречило штеточине да направе озбиљније проблеме, али је утицало и на изостанак оплодње врхова клипа.
“Због засушивања овојних листова клипа ларве пламенца друге генерације нису могле да се пробију до зрна, па штете на клипу нису драстичне. Такође, ова појава проузроковала је стискање листова при врху што је онемогућило и дубљи пролазак ларви кукурузне совице. Међутим, пошто је свила унутар клипа још незрела и утиче на његову влагу на оштећеним зрнима се могу створити услови за развој сапрофитских болести клипа”, упозорава Парађеновић.
Суво време и високе температуре погодују појави афлатоксина у кукурузу
Најважнији задатак пољопривредника пре жетве кукуруза јесте да прегледају своје парцеле.
“Пољопривредници морају да погледају да ли има оштећења од инсеката и да ли се појављује трулеж клипа. То је важно ове године, јер ови услови погодују развоју аспергилуса, гљиви која као секундарни производ ствара афлатоксине. Бојим се да ћемо ове године имати проблем са афлатоксинима. Усеве који су заражени треба елиминисати, ту не сме да се жање. Они не смеју да стигну до здравог кукуруза да се не би све контаминирало”, каже Горан Бекавац из Института за ратарство и повртарсво Нови Сад.
Тропске температуре убијају биљке
Врели талас у којем смо није утицао на брже сазревање, већ је прекинуо вегетацију.
“Оптималне температуре за метлање и свилање и почетак наливања зрна су између 25 и 30 степени. Међутим, ми смо врло брзо почели да имамо температуре преко 30 степени, а већ на 35 степени успорава се фотосинтеза, стају физиолошки процеси и биљка троши воду да би се охладила. Када температура дође на 38 степени, биљка уврће лист како би се заштитила од губитка воде. Ту више нема наливања зрна, нема фотосинтетских процеса. Биљка само покушава да преживи. Температуре преко 40 степени, а бојим се да смо их имали, изазивају ћелијску смрт”, каже Бекавац.
Илустрација: Овогодишњем кокурузу нема помоћи и углавном ће завршити у силажи
Избор хибрида био је веома битан у сетви. Али, како наводи овај стручњак, не постоји хибрид који може да преживи у оваквим условима.
Повећање уношења органске материје у земљиште циљ којем треба тежити
Ове године падавине су биле изражено локално заступљене. Док их је у неким деловима било, други нису добили ни кап кише. Делови Бачке и Срема су боље прошли од Баната, источне и јужне Србије који су у највећем проблему.
“Људи који су успели да сачувају квалитет земљишта, поготово органску материју, који су могли да изнесу стајњак и који су редовно водили рачуна о минералној исхрани биљака, ће релативно добро проћи ове године. Веома је битно да хранива има у сваком слоју земљишта, јер су потребе за њим велике. Органска материја је одговорна за структуру земљишта тј. за пољски водни капацитет”, објашњава.
Које агротехничке мере могу да ублаже последице суше
Осим повећања садржаја органске материје у земљишту постоји још низ агротехничких мера које могу да ублаже последице суше и сачувају део производње.
“Међу најважнијим мерама су и смањена или редукована обрада земљишта, малчирање ради смањења испаравања, спречавања раста корова и одржавања уједначене температуре земљишта, што је нарочито ефикасно у воћњацима, виноградима и повртарској производњи, затим правилна и правовремена обрада земљишта, избор сорти и хибрида отпорнијих на сушу, спречавање збијања земљишта, као и примена система прецизног наводњавања ‘кап по кап’ када је вода доступна”, кажу у ресорном министарству.
Кроз националне фондове и ИПАРД програм, држава финансира дигиталне системе и сензоре за влажност земљишта који пољопривредницима омогућавају прецизно наводњавање – троши се тачно онолико воде колико је потребно за биљку, без расипања ресурса.
“Кроз актуелну Меру 1 – Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава пољопривредни произвођачи могу конкурисати за повраћај од 60% до 75% средстава за набавку наменске механизације за конзервацијску обраду земљишта нпр. сејалице за покровне усеве директно у стрниште, специјализоване малчере, унутарредне фрезе које замењују хербициде”, наводе.
Због високих температура ратарска производња није угрожена само у нашој земљи, већ и у читавом региону, па и свету. Мањи приноси прогнозирају се у Мађарској, Румунији, Бугарској, Украјини, Шпанији, Немачкој, Француској, Великој Британији…
Извор: https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/6017153/berba-kukuruza-i-suncokreta-susa.html
