Иако је дала добре приносе пшенице и воћа, ова сезона биће веома тешка за произвођаче кукуруза и соје. Стручњаци кажу да су све топлија лета са све мање падавина нова климатска реалност и да ће много тога у производњи хране морати да се мења. Решење виде у наводњавању, прецизној пољопривреди, и инвестицијама у домаћу производњу семена и хибрида.
За разлику од пшенице, кукуруз и соја нису успели да избегну сушу. Сунцокрет се и даље добро држи, али само визуелно, кажу стручњаци и очекују од 10 до 20 одсто мањи род.
Бранислав Терзић, пољопривредник из Штитара код Шапца, каже да их је афрички талас сасекао тако да очекују велике губитке.
„Раније смо кренули, то су рани хибриди, ударила је велика температура и мора да се ради“, напомиње Небојша Петровић, пољопривредник из Доње Јајине код Лесковца.
Србија се суочава са 12. сушом од 2000. године. Стручњаци кажу да се клима неповратно изменила, па све топлија лета са ретким местимичним падавинама захтевају знатне иновације у производњи хране.
Илустрација: Кукуруз је опет страдао од суше, време је за промену хибрида
Др Горан Бекавац из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду каже да је, што се општих мера тиче, ту наводњавање, нове отпорне сорте, енергетска ефикасност – прелазак на биодизел и промена агротехнике
„Стратешко опредељење Србије треба да буде да се определимо на домаће сорте јер оне садрже гене из ових крајева. То раде домаћи стручњаци и то је на домаћем терену. Наравно потребно је улагати у науку“, објашњава Бекавац.
Да ли је промена сорте решење
Проф. др Славен Продановић са Пољопривредног факултета у Београду истиче да би требало размишљати и о промени сортимента.
„С обзиром на временске прилике полако треба да прелазимо на хибриде као што су средње рани до средње касних, односно, на ФАО групе 300 и 400“, навео је Продановић.
Мање ратарских култура значи и мање сточне хране, па климатске промене десеткују сточни фонд и повећавају увоз меса.
Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије истиче да се ниједан ценовни шок неће осетити одмах.
„Ми не зависимо од нашег тржишта, већ смо део једне веће глобалне слике. Када се скине род и када се тај ланац покрене, видећемо (каква је ситуација на тржишту), али не очекујемо драматичне последице када видимо протекле године“, каже Јовановић.
Стручњаци процењују да је у свакој сушној сезони током протекле три деценије домаћи прехрамбени сектор изгубио најмање по милијарду и по евра.
Извор: https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/6018979/kukuruz-soja-poljoprivreda-suse.html