Милош Петковић у засеоку Митровчић код Тополе држи по неколико ари шљиве, вишње и кајсије. По професији је ветеринар, а производњом воћа се бави и због тога што су, становницима Тополе, воћњаци практично наслеђе. За разлику од прошле, ове године је шљива одлично родила, њена берба се очекује за десетак дана, а Милош квалитетну шљиву предаје за индустрију али за производњу врхунских дестилата.
– Сада има наговештаја да ће шљива, која иде за ракију, бити двадесет динара по килограму. Ви као купац би платили од нас произвођача шљиву двадесет динара, а само купљење шљива кошта 12 динара по килограму, јер ми морамо да платимо раднике и скупљање те шљиве и онда произвођачу остаје 8 динара, а у тих 8 динара налази се све живо и улагање и хемија и резидба и ђубрење. Па ето све то је 8 динара и то просто не одговара произвођачу. Реална цена купљене шљиве за ракију би требала да буде 40 динара да би произвођач имао иоле неку зараду. Мишљења сам, као и већина људи одавде, да је боље да Топола има прераду воћа у виду неке фабрике и онда та индустрија где имате воћке које су преродиле или су ситније, њих траже у преради. Ми имамо већ једну такву фабрику која може да пружи ту сарадњу тако да се све више приватно људи ангажују да праве разне сокове, џемове, слатка… – објашњава Милош Петковић.
Илустрација: Воћари су израчунали да им се не исплати да скупљају шљиве
За разлику од шљиве, берба вишања је скоро готова. Милош има воћњак вишње шумадинке коју ове године, први пут на свом имању, прерађује у матичне сокове.
– Потражња индустрије за вишњу шумадинку ове године не постоји за разлику од прошле и претпрошле. Брање за хладњачу се једноставно није исплатило јер је скупа радна снага тако да се рецимо плаћа отприлике 35 динара брање по килограму, а продао бих је за 60 динара. Овако је прерађујем кроз матични сок и онда чекам продају тамо од јесени. Ове године шумадинка и нема цену јер нема откупа за индустрију, постоји нека продаја за компоте то је нека цена око 50 динара, а нико од нас произвођача се не уклапа у ту цену. Раније је било откупа за извоз, било је и ове године од 80, 90 динара, али морате да имате баш квалитет, крупан плод, а ја ове године нисам могао да испоштујем. Пошто претходних година није било облачинске вишње, шумадинка је била тражена, а сада када има облачинске више шумадинка се не тражи. Матични сок је бољи од шумадинке него од облачинске вишње. Шумадинка је добра вишња, али једноставно у индустрији, у преради се више тражи облачинска – каже Петковић.
Илустрација: Велики проблем је недостатак и скупа радна снага
Ове године су све воћне врсте добро родиле у Шумадији, међутим велика потражња смањила је цену воћу па стручњаци саветују и неколико, можда на изглед другачијих путева, како би се повећала вредност самог производа.
– Осим примарне производње и продаје примарних биљних производа, у овом случају воћа, морамо споменути још једну могућност нашим произвођачима коју неки користе, али у мањем броју, а то је прерада на сопственом газдинству. У оваквим годинама профит ће остварити само они који на свом газдинству изврше део прераде воћа, то може да буде термичка обрада у виду кувања џемова, пекмеза, слатка или рецимо што је својевремено било јако популарно и раширено – сушење плодова. Шумадија, а и цела Србија, је била позната деценијама, па чак и вековима по сувој шљиви, рецимо, која је неоправдано скрајнута и више те сушаре нису толико актуелне, а постоји ту простора да наши произвођачи на свом газдинству неки део приноса шљиве и осуше па самим тим би добили неку додатну вредност и пласирали би онда по неким бољим ценама своје производе – истиче Данко Петровић, саветодавац за воћарство и виноградарство.
Проблеми који прате воћарску производњу у Шумадији јављају се сваке године у недостатку радне снаге, нестабилног тржишта и млађих људи који више теже запошљавању него раду на сопственом газдинству, али и поред тога у општини Топола је и даље 80 одсто пољопривредне производње воћарство.
Извор: https://www.agrotv.net/sljiva-rodila-ali-cena-nije-usrecila-proizvodjace-u-topoli/