Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је нови правилник којим се за 2026. годину успоставља програм контроле безбедности хране животињског порекла и сточне хране из увоза.
За читав пакет мера у области ветерине предвиђено је 250 милиона динара, али је већ на старту прецизирано како ће се тај новац расподелити. Од укупног износа, 70 милиона динара намењено је мониторингу безбедности хране животињског порекла и хране за животиње, док се тачно половина тог новца – 35 милиона динара – усмерава на контролу производа који долазе из увоза.
Документ поставља оквир за систематско праћење квалитета производа који стижу на домаће тржиште.Циљ је да се утврди да ли увезени производи испуњавају прописане стандарде безбедности. За спровођење овог процеса задужено је министарство надлежно за ветеринарство, док ће анализе вршити овлашћене лабораторије које испуњавају прописане услове.
Посебно место заузима и систем брзог узбуњивања за храну и сточну храну (RASFF), који служи као један од извора података за процену ризика.
Илустрација: Под лупом ће бити и храна за животиње која се увози
Контроле ће се спроводити на два кључна нивоа – већ на граничним прелазима, где се обавља ветеринарско-санитарни надзор, али и на местима истовара, односно у складиштима која су регистрована или одобрена у складу са прописима.
Основна намера програма је да се обезбеди да увезена храна не одступа од стандарда који важе за производе домаћег порекла. Другим речима, производи који долазе из иностранства морају испуњавати исте захтеве у погледу безбедности и квалитета као и они који се производе у Србији и пласирају на њено тржиште.
Пре свега, анализира се колико су домаћи потрошачи изложени одређеним увозним пошиљкама и из којих земаља оне долазе. Узима се у обзир и историја претходних налаза – да ли су у одређеним производима већ откривани биолошки или хемијски ризици. Значајан извор података представљају и информације из европског система RASFF, који омогућава брзу размену упозорења о небезбедној храни.
Када се током контроле утврди да нека пошиљка не испуњава прописане стандарде – било због микробиолошких или хемијских контаминената, или због одступања у квалитету – надлежни органи активирају читав низ мера. Први корак је брзо информисање свих граничних прелаза на којима се обавља ветеринарско-санитарна контрола, како би се спречило даље ширење потенцијално неисправне робе.
О утврђеним неправилностима обавештава се и увозник. Он има право да затражи додатну проверу налаза, односно тзв. суперанализу, или да иницира испитивање контролног узорка у другој акредитованој лабораторији.
Уколико се потврди да производ није безбедан или не испуњава прописане критеријуме, надлежни орган може забранити његово стављање у промет. У случају утврђених неправилности, обавештавају се институције земље из које роба потиче. На тај начин се проблем не задржава само на граници Србије, већ се сигнализира и извознику, што може имати шире последице по будуће испоруке и контролу квалитета у земљи порекла.
Планом мониторинга одређено је колико узорака се узима и који су дозвољени лимити. У фокусу су најчешће увозне категорије меса и производа од меса, али и риба, изнутрице и прерађевине.
Када је реч о говеђем месу, било да је расхлађено или замрзнуто, контрола је усмерена на бактерије попут салмонеле и шигатоксигене E. coli (STEC). Поред тога, проверава се и присуство тешких метала, пре свега кадмијума и олова.
Илустрација: Још детаљнија и строжија контрола увозног меса
Сличан режим важи и за свињско месо, где се осим салмонеле посебно прати и бактерија Yersinia enterocolitica, позната по изазивању цревних инфекција. И овде је толеранција нулта – присуство у узорку није дозвољено.
Код овчијег меса правила су готово идентична као за говедину: контрола салмонеле и STEC бактерија, уз стриктан захтев да узорци буду потпуно негативни.
Посебна пажња посвећена је изнутрицама. Ту се, осим тешких метала, испитују и остаци антибиотика и сулфонамида.
Живинско месо налази се међу најдетаљније контролисаним категоријама. Тестира се на различите типове салмонеле, укључујући Salmonella Typhimurium и Salmonella Enteritidis, као и на Campylobacter, бактерију често повезану са тровањем храном. Уз то, проверавају се и остаци антибиотика, сулфонамида и кокцидиостатика, што указује на вишеслојни надзор – од микробиологије до остатака ветеринарских лекова.
Механички сепарисано месо живине има још строжи критеријум – салмонела не сме бити присутна ни у мањем узорку од 10 грама.
Прерађени производи, попут сољеног, сушеног или димљеног меса, доносе додатне ризике, па се поред салмонеле испитује и Листериа моноцyтогенес – бактерија посебно опасна за осетљиве групе становништва. Код димљених производа под лупом су и полициклични ароматични угљоводоници (PAH), конкретно бензопирен, за који је прописана максимална вредност од два микрограма по килограму.
Риба и производи од рибе представљају засебан сегмент контроле. Код морске рибе, нарочито оне која се може јести без термичке обраде, прати се присуство листерије, али и ниво хистамина.
Илустрација: Риба је под посебним надзором због могуства присуства штетних метала/ ФОТО: Pixabay
Поред тога, проверавају се тешки метали, паразити и општи квалитет производа. За рибу из одређених риболовних зона (ФАО подручја) уводи се и контрола радиоактивног цезија-137.
Риба из аквакултуре и слатководне врсте подлежу посебним хемијским анализама – тражи се присуство забрањених супстанци попут леукомалахит зеленог, али и остатака антибиотика, нитрофурана и нитроимидазола. Ове контроле циљају на потенцијалне злоупотребе у узгоју рибе и употребу недозвољених препарата.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/drzava-pojacava-kontrolu-uvozne-hrane-zivotinjskog-porekla/