Вишње су у Србији ове године добро родиле у крајевима где није било мраза, али су откупљивачи, власници хладњача оборили цену са прошлогодишњих 300 динара по килограму на 70-80 динара, рекли су данас произвођачи за Бету.
Власник воћњака вишања на шест хектара Иван Јосимов из Баваништа најавио је састанак произвођача и откупљивача за недељу, 14. јуна у Београду, на коме ће, како је рекао, разговарати о „некој реалној цениˮ.
Предложићемо хладњачарима да нам прву класу плате 180 динара по килограму, а другу 150 динара, рекао је Јосимов. Додао је да прве класе вишања има мало јер је година сушна и није било довољно влаге.
Истакао је да је цена вишања 2012. године била 120 динара, а да је прошле године, због слабог рода, цена са 180 динара по килограму порасла на 300 динара, што како је рекао, такође није било реално.
Хранислав Стојановић из села Костадиново у општини Мерошина, који узгаја аутохтону сорту мерошинске или облачинске вишње на 15 хектара, рекао је да откупљивачи у том крају још нису објавили званичну цену јер берба почиње тек после 20. јуна, али да се незванично говори да ће цена бити 70-80 динара што је, како је рекао, понижавајуће и не може да покрије ни трошкове производње.
„Страхујемо да ће се откупљивачи договорити о јединственској цени, а да држава неће успети да онемогући монополско понашањеˮ, рекао је Стојановић.
Илустрација: Произвођачи вишања сматрају да је 180 динара по килограму сасвим реална откупна цена за вишње
Навео је да ће понуда вишања ове године бити мања иако су вишње добро родиле јер прошлогодишњих залиха нема, а ове године је мраз уништио род у Мађарској и Бугарској, а 4. маја делом и у Србији ‒ у Белој Паланци, Пироту, Осечини, а захватио је и део воћњака у Мерошини.
Оценио је да следеће године у Србији неће бити вишања јер се нагло шири штетни инсект, тврдокрилац „живогризˮ који има хитински омотач и тешко га је уништити хемикалијама.
Нарочито се, према његовим речима, шири у сушним годинама када је неколико „везанихˮ, као 2011, 2012. и 2013, дошао је из Грчке и женке око стабла на земљи полажу јаја, а ларве нападају „вратˮ корена воћке и тако пресеку доток хране до плодова, а последица је нагло сушење вишње под пуним родом.
Стојановић је рекао да је општина Мерошина имала око 2.000 хектара под облачинском вишњом, а остало је на само око 300‒400 хектара.
Истакао је да ни држава није ништа урадила да заштити ту домаћу сорту вишње која је најбољег квалитета од свих вишања у свету јер има најбољи однос шећера и киселина, као и висок проценат суве материје, а замрзавањем јој не пада квалитет као код другог воћа већ је, како је навео и укуснија.
Додао је да је Хрватска од клонова облачинске вишње произвела саднице и сертификовала, а Србија је ту домаћу сорту „пустила низ водуˮ и нико од домаћих института не производи матичне засаде, па и нема декларисаних садница, а то што се нуди на тржишту, према његовим речима, има фалш „папиреˮ, преноси Бета.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/762675/visnje-u-srbiji-dobro-rodile-za-razliku-od-prosle-godine