Суша, низак водостај Дунава, пожари, афричка куга свиња само су неки од проблема с којима се суочава српска пољопривреда, а министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић труди да обиђе свако угрожено газдинство, да буде на сваком кризном подручју и саслуша муке произвођача.
У интервју за Курир министар је говорио о горућим темама у српском аграру, али и о ономе што је њега лично највише погодило док је обилазио газдинства овог лета.
Историјски низак водостај Дунава донео је велике проблеме. Какве су процене колике последице ће суша оставити у пољопривреди?
– Дуготрајан недостатак падавина, високе температуре и изузетно низак водостај река, укључујући Дунав, довели су до смањења расположивих површинских и поџемних вода. То се директно одражава на влажност земљишта, а тиме и на способност биљака да обезбеде довољно воде за нормалан раст и развој. Већ сада је извесно да ће суша на појединим подручјима умањити приносе и квалитет пољопривредних производа. Међутим, држава не сме да лицитира бројевима док се жетва не заврши. Наш посао је да говоримо на основу чињеница, а не претпоставки. Зато би било неодговорно да пре завршетка жетве излазимо с коначним процентима и проценама укупне штете, јер стање није исто у свим деловима Србије, па чак ни на суседним парцелама. Оно што посебно забрињава јесте могућност да се последице не заврше са овогодишњом жетвом. Уколико и током јесени буде недовољно падавина, биће отежана основна обрада земљишта, припрема парцела и сетва озимих култура. Неуједначено ницање и слабији почетни развој могли би да се одразе и на производњу у 2027. години. Зато је улагање у системе за наводњавање, акумулације и модернизацију пољопривреде постало једно од стратешких питања развоја Србије.
Које ратарске и повртарске културе су претрпеле највише штете и који делови Србије су најгоре прошли?
– Највећи удар претрпели су пролећни усеви, пре свега кукуруз и соја, јер су се најосетљивије фазе њиховог развоја поклопиле с периодом екстремно високих температура и недостатка влаге. Према извештајима с терена од 4. августа, последице суше захватиле су око половине површина под кукурузом, али интензитет оштећења није свуда исти. Најтежа ситуација је у већем делу Војводине, посебно у Банату и појединим деловима јужне Бачке. На појединим парцелама високе температуре довеле су до наглог сушења лисне масе и прекида нормалног развоја биљака. Додатни проблем представља низак водостај Дунава, који је на појединим местима отежао и коришћење воде за наводњавање.
Илустрација: Прати се ситуација са сушом, али коначна штета може се утврдити тек након завршетка жетве и бербе
Неповољна ситуација бележи се и у Нишавском округу, док је стање нешто повољније у деловима Моравичког округа, где је током сезоне било више падавина. Ипак, Србија није једнообразно подручје. Имамо регионе у којима су временске прилике биле повољније и где су усеви у далеко бољем стању, због чега не можемо давати јединствену оцену за целу земљу. Повртарска производња је такође изложена великом ризику, нарочито на парцелама без система за наводњавање. Коначну слику имаћемо тек након завршетка производног циклуса.
Колико се обрадивог земљишта данас наводњава у Србији у односу на пре пет година и какви су планови за наредни период?
– Не постоји јединствен систем који обухвата све јавне и приватне системе за наводњавање, па зато не желимо да излазимо с проценама које не би биле потпуно прецизне. Оно што можемо са сигурношћу да кажемо јесте да се техничке могућности за наводњавање повећавају из године у годину и да је Србија у претходном периоду покренула највећи инвестициони циклус у водопривредну инфраструктуру у последњих неколико деценија.
Само кроз пројекте који се финансирају из зајма Фонда за развој Абу Дабија, вредног око 97 милиона долара, створени су услови за наводњавање више од 122.000 хектара пољопривредних површина. Кроз пројекте Европске банке за обнову и развој обезбеђују се услови за нове системе у Свилајнцу, Неготину, Руми и Сремској Митровици, док се средствима Фонда за развој Саудијске Арабије наставља изградња система у Новом и Старом Сланкамену, Сурцину и Тополи.
Истовремено градимо и акумулације „Сврачково“, „Селова“ и „Памбуковица“, јер није довољно изградити систем за наводњавање ако у критичним периодима нема довољно воде. Држава истовремено подржава и пољопривредне произвођаче преко националних подстицаја којима се враћа од 50 до 65 одсто инвестиције у системе за наводњавање, као и кроз ИПАРД III програм, где подршка достиже и 75 одсто вредности инвестиције. Наш циљ није само да повећамо број хектара који могу да се наводњавају, већ да изградимо систем који ће и у годинама попут ове обезбедити већу сигурност пољопривредне производње. То је инвестиција која ће давати резултате наредних деценија.
Каква је тренутна ситуација са усевима и да ли ће, ако се суша настави, министарство вршити процену штете и исплаћивати новац произвођачима који буду претрпели највећу штету?
– Стање се разликује у зависности од региона, количине падавина, типа земљишта и могућности наводњавања. Највећи ризик тренутно је код кукуруза, соје и сунцокрета, док код каснијих сорти воћа и поврћа недостатак влаге може утицати и на принос и на квалитет. Коначна штета може се утврдити тек након завршетка жетве и бербе. Министарство свакодневно прати стање преко пољопривредних саветодавних и стручних служби и надлежних институција. Уколико се створе услови за покретање формалног поступка процене штете, он ће бити спроведен у складу са законом и прописаним процедурама. Било би неодговорно да се у овом тренутку обећавају конкретни модели помоћи пре него што се утврди стварни обим штете. Министарство ће, као и увек, поступати на основу прецизних података и у складу с могућностима државе.
Најважније је да пољопривредни произвођачи знају да држава прати ситуацију из дана у дан и да неће доносити исхитрене одлуке, али ни окретати главу од проблема. Истовремено, произвођачима су већ на располагању подстицаји за системе за наводњавање, опрема за заштиту од високих температура, као и регресирање премије осигурања, што представља важан механизам управљања ризиком.
Да ли је могуће овакве ситуације предупредити у будућности и, ако их већ не можемо избећи, да ли постоји неки план да њихове последице буду ублажене?
– Сушу не можемо да спречимо, али можемо знатно да умањимо њене последице. Зато је наш приступ дугорочан и заснива се на развоју система за наводњавање, изградњи акумулација, рационалном управљању водним ресурсима, модернизацији пољопривредне производње и већој отпорности наших газдинстава на климатске промене.
Илустрација: Приступ је дугорочан и заснива се на развоју система за наводњавање, изградњи акумулација, рационалном управљању водним ресурсима, модернизацији пољопривредне производње и већој отпорности наших газдинстава на климатске промене
Поред великих инфраструктурних пројеката, држава кроз националне мере и ИПАРД програм подржава увођење савремених система за наводњавање, дигиталних технологија и нових решења која омогућавају ефикасније коришћење воде. Климатске промене више нису тема будућности, већ садашњости. Зато је наш одговор јасан: настављамо да улажемо у системе за наводњавање, акумулације, модернизацију пољопривреде и подршку произвођачима. То није одговор само на овогодишњу сушу већ политика која треба да обезбеди да српска пољопривреда буде стабилнија и конкурентнија у годинама које долазе.
Најтежа одлука у Хртковцима
– Најтежи тренутак овог лета био је када сам добио потврду да је вирус афричке куге свиња ушао на велику фарму у Хртковцима. Тог тренутка постало је јасно да, упркос свим мерама које смо предузимали, нећемо моћи да избегнемо еутаназију скоро 12.000 свиња. То није само број. Иза сваке те животиње стоје године селекције, озбиљан рад на генетици, велики труд запослених и огромна улагања. Знам колико је труда потребно да се изгради један такав запат и зато ми је било изузетно тешко када смо морали да донесемо ту одлуку. Али министар нема право да одлучује срцем када је угрожено целокупно сточарство једне земље. Афричка куга свиња је болест против које не постоје ни вакцина ни лек. Да нисмо поступили у складу с најстрожим ветеринарским правилима, ризиковали бисмо да зараза захвати много већи број фарми и нанесе несагледиву штету читавом сектору. Зато је то била најтежа, али и једина одговорна одлука – истакао је министар Гламочић.
Посао највећа сатисфакција
Шта је за вас највећа сатисфакција?
– Не бих волео да звучим као популиста, али мени овај посао заиста причињава задовољство. Ресор пољопривреде је посебан јер се готово сваког дана бавите стварима које непосредно утичу на живот људи. Од тога шта ће се наћи на трпези грађана, преко подршке пољопривредницима, па све до тога да неко може без проблема да отпутује са својим кућним љубимцем јер је добио сву неопходну документацију. Кад видите да сте решили нечији конкретан проблем, то је највећа сатисфакција – искрен је министар Гламочић.
Илустрација: Министар проф. др Драган Гламочић обилази газиднства и Србију уздуж и попореко
На који начин се опуштате од свакодневног стреса на послу и да ли имате неки хоби?
– Раније сам се много више бавио науком и пољопривредом, као и фотографијом, док ми је стрељаштво прва љубав. Фотографијом сам се бавио и професионално и она је остала моја велика љубав. Данас, међутим, највећи део времена посвећујем послу и могу да кажем да у њему заиста уживам, нарочито када разговарам с нашим вредним домаћинима и када видим шта су својим знањем, радом и упорношћу створили. Није важно да ли је реч о рекордном приносу, савременом засаду, породичној фарми или неком старом занату и ручном раду који се преноси генерацијама. Управо су такви људи и њихова дела највећа инспирација да и сам дам још више од себе. Фотографију, ипак, нисам у потпуности оставио. Данашњи мобилни телефони имају изузетне камере, па и даље волим да забележим леп призор или занимљив детаљ. Често се нашалим да док други фотографишу мене као министра, ја фотографишем људе које срећем или места која обилазим. Тако је било и приликом недавне посете манастиру Каленић, чија лепота и атмосфера вас једноставно натерају да посегнете за фото-апаратом, односно телефоном.
Извор: https://biznis.kurir.rs/info-biz/10071156/ministar-glamocic-o-susi-kako-srbija-reaguje-na-krizu