Када се помене Београд, мало ко најпре помисли на воћњаке, њиве, пластенике, фарме и домаћинства која прерађују сопствене производе. Ипак, изван градског језгра налази се велики пољопривредни простор на којем се гаје воће, поврће и житарице, узгаја стока и производи храна која свакодневно стиже до потрошача.
Управо о том, мање познатом лицу главног града разговарали смо у Ковачевцу са Милицом Јанковић, директорком Пољопривредне саветодавне и стручне службе Београд. Посета домаћинству које се бави прерадом и сушењем меса била је прилика да се покаже како примарни производ може да добије већу вредност, али и колико су знање, савети и непосредан рад на терену важни за развој једног газдинства.
Београд има богат пољопривредни део
Територија Београда обухвата бројна села са веома различитим облицима производње. Пољопривредници се баве воћарством, ратарством, сточарством, повртарством у пластеницима и органском производњом, док део њих постепено улази и у прераду.
„Када кажете Београд, већина људи најпре помисли на круг двојке и градски центар. Међутим, Београд је и ово што данас можемо да видимо у Ковачевцу. Он има леп, богат и велики сеоски део, са различитим културама, врстама производње и прераде. Многи нису ни свесни да Београђани свакодневно једу храну произведену на територији свог града“, истиче Милица Јанковић.
Ковачевац је један од примера места у којима пољопривреда и даље има значајну улогу. Близина великог тржишта представља предност, али сама локација није довољна за успех. Неопходно је да произвођач понуди квалитетан, безбедан и препознатљив производ који може да пронађе своје место код купаца.
Прерадом до веће зараде
Домаћинство које је посетила екипа ПССС Београд бави се прерадом меса и производњом сухомеснатих производа. Таква производња показује на који начин газдинство може да направи корак даље од продаје основне сировине.
„Данас смо у лепо уређеном газдинству у Ковачевцу, где се обавља прерада меса. То је једна од производњи које можемо да прикажемо нашим грађанима и другим пољопривредницима. Посебно је важно што се прерада одвија на газдинству, јер се на тај начин повећава вредност примарног производа и стварају бољи услови за његов пласман“, објашњава Јанковићева.
Прерада захтева додатно знање, опрему, време и улагање, али произвођачу пружа могућност да тржишту не понуди само сировину. Од воћа могу настати џемови, сокови, слатко и други производи, док прерадом меса домаћинство добија робу веће вредности и дужег периода чувања.
Такви производи могу да понесу име газдинства и места у којем су настали. На тај начин се гради поверење купаца, а приход не зависи искључиво од тренутне откупне цене сировине.
Добар пример најбрже покреће друге
Интересовање за прераду расте, али се пољопривредници на тај корак најчешће одлучују тек када у непосредном окружењу виде да је неко успео. Пример комшије често има већи утицај од било које теоријске препоруке.
„Произвођаче најчешће покрене пример из њиховог села. Када виде да је неко узео брескву, кајсију или шљиву, прерадио је у џем, направио лепу декларацију и почео да гради свој производ, онда се запитају зашто то не би могли и они. Када схвате да прерадом од исте сировине може да се оствари знатно већа вредност, почињу озбиљније да размишљају о таквом послу“, каже наша саговорница.
Конкуренција међу произвођачима у том случају може да буде корисна. Она их подстиче да унапређују квалитет, амбалажу, изглед производа и начин продаје. Истовремено се ствара шира понуда домаће хране са јасним пореклом.
Саветодавци прате производњу од њиве до тржишта
ПССС Београд са газдинством у Ковачевцу сарађује у различитим фазама развоја производње. Саветодавци не пружају подршку само у гајењу биљака или узгоју животиња, већ и приликом прераде, пласмана и конкурисања за подстицаје.
„Са овим газдинством имамо лепу сарадњу. Његови чланови долазе код нас када имају питања у вези са производњом и прерадом, али и када желе да унапреде пласман својих производа. Помажемо им и приликом припреме пријава за различите врсте подстицаја, на свим нивоима на којима могу да конкуришу“, наводи Милица Јанковић.
Пољопривредницима са територије Београда тренутно су на располагању 22 лиценцирана саветодавца. Према њеним речима, број стручњака се постепено повећава, као и области које служба покрива.
„Сваке године настојимо да укључимо још два или три саветодавца, да проширимо обим услуга и структуру стручњака. Једна смо од ретких служби која има и саветодавца за органску производњу. На територији Београда имамо органске произвођаче, велику воћарску, сточарску и ратарску производњу, као и производњу у пластеницима. Практично, готово да нема гране пољопривреде која овде није заступљена“, наглашава директорка ПССС Београд.
Савет није потребан само када настане проблем
Улога саветодаваца се последњих година мења. Од њих се више не очекује само да препоруче одређену агротехничку меру, већ и да произвођачима помогну да разумеју прописе, користе дигиталне системе, прате конкурсе и боље планирају своју производњу.
„Данашња пољопривреда подразумева и дигитализацију и стални пренос знања. Саветодавци су свакодневно на терену и труде се да информације стигну до произвођача онда када су им потребне. Не ограничавамо се само на активности предвиђене планом, већ смо доступни и свима који желе да започну производњу, повећају приход или унапреде оно што већ раде“, објашњава Јанковићева.
За произвођаче је важно да савет потраже пре него што уложе новац или направе грешку коју ће касније тешко исправити. Добро планирана производња, реална процена тржишта и постепено улагање могу да буду пресудни за опстанак газдинства.
Пример из Ковачевца показује да пољопривреда на територији Београда има простор за развој, посебно када се примарна производња повеже са прерадом. Велики број потрошача налази се у непосредној близини, али до њих треба доћи производом који има квалитет, препознатљивост и јасно порекло.
Београд зато није само највеће тржиште у Србији. Он је истовремено и значајно производно подручје, чије потенцијале многи његови становници још нису у потпуности упознали.