У последњој деценији крафт пиварство доживело је експанзију, поготово у Војводини. Готово нема града који нема своју крафт пивару или етикету.
„Нисам до сада приметио да је било државних подстицаја, или неких других који би покренули старт уп. Дакле, ово што тренутно мислим да је расписано, ако сам добро анализирао на брзину, подстиче већ постојеће пиваре. Дакле, неко ко се бави хоби кућним пиварством, кува 50 до 100 литара, колико већ има могућност у свом неком окружењу, да ли је то гаража или кућа – двориште, њима треба подстицај у смислу да би они на неки начин комплетирали своју производњу. Да ли у сарадњи са приватним банкарством, комерцијалним банкама, да ли у сарадњи са неким другим приватним сектором, да се то подстакне, наравно и сопственим средствима, али чини ми се да тај недостатак имамо а то је да неко од нуле може да очекује одређену врсту подршке или подстицаја“- сматра Борис Саулић из суботичке крафт пиваре „Патуљак“.
Млади предузетници се не окрећу само нечем новом и савременом као што је крафт пиво, већ и традицији, као што је производња вина и ракије. За овакве произвођаче конкурсом секретаријата опредељено је укупно 55 милиона. Искусни произвођачи, као што су Браћа Кравић из Велебита код Кањиже, који се већ неколико деценија баве узгојем воћа и производњом природних ракија, сматрају да ово може бити ветар у леђа младим предузетницима.
„Дошло је време да и млади људи крену пут села. Јер перспектива и државе Србије и свих земаља у окружењу је да село оживи, да буде више робних произвођача и да крену, пошто ипак може тај рад да се на адекватан начин валоризује кроз финални производ. Млади, с обзиром да имамо доста људи који су ишли на пољопривредне факултете, одсек винарства, производња ракије, вина, значи имају шансу да се докажу уз самопрегоран рад, марљив рад, да добију квалитетан производ и од свог производа могу данас-сутра да живе и да буду своји на своме“- сматра Данило Кравић.
Производња пива, вина, ракије, на путу до успеха, поред квалитета који се подразумева, захтева аутентичност. Крафт пивари је траже „играјући се“ рецептурама и укусима, јер је једних те истих пива на полицама више него довољно. Произвођачи вина и ракије је налазе углавном у традицији. Ту традицију Кравићи су подигли на виши нивоу популаризујући своје порекло као нешто што може, у првом реду, привући туристе и муштерије, али и оживети село, које виде као основу сваког друштва, па и нашег.
„Држава мора да води рачуна и о најмањем сегменту нашег друштва, а то је наше село. Село је увек било носилац опстанка једне државе. Самим тим, и ратни услови су најбоље показали да се сеоска средина увек најквалитетније и најадекватније односила према свим оним тегобама и тешкоћама кроз које је наша држава вековима пролазила. И зато је село једна велика обавеза наше државе и нашега друштва да му максимално посвете пажњу“ – истиче Милош Кравић.
Сви млади, и они који се тако осећају, а баве се производњом пива, вина и ракије, више информација о конкурсима који су отворени до краја овог месеца, могу потражити на интернет презентацији Покрајинског секретаријата за пољопривреду.
