Razgovarali smo sa Rodoljubom Živadinovićem, predsednikom SPOS-a , organizacije koja je prva uspela da uz pomoć države i sopstvenim sredstvima obezbedi plasman svojih proizvoda. Slobodno možemo reći da je ovo revolucija, kada su u pitanju naša Udruženja, jer se ovako nešto nije desilo do sada i, znak je da su naši proizvođači shvatili šta znači biti udružen i kako treba da se radi. Najpre smo želeli da saznamo iz prve ruke kakvi su utisci nakon otvaranja pogona?
R. Ž.: Kada posle 123 godine postojanja Saveza pčelarskih organizacija Srbije, napravite ono što je trebalo davno uraditi, a što će obezbediti budućnost srpskog pčelarstva, naravno da je osećaj neverovatan. Još kada je sve to prepoznato i pomognuto od države i lokalne samouprave, naravno da je osećaj vrednosti još veći. Kada vidite da neko prepoznaje vaš rad, jer generacije pčelara su sanjale da svoj med plasiraju direktno potrošacima, bez posrednika, konačno smo dosanjali san. Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a “Naš med” doo, preporodiće srpsko pčelarstvo.
Da li su gotovi rezultati i kakvi su za prve uzorke?
R. Ž.: Analize prvog šlepera šumskog meda i prva dva šlepera bagrema su fantastične, i jako smo srećni zbog toga. Kupci još i više, jer sada imaju gde da kupe vrhunski med, direktno od pčelara. Prvi med kreće put arapskih i evropskih zemalja, a izgleda da ćemo odmah zatim poslati med i u SAD,
pregovori su u toku.
Da li ima očekivanih efekata nakon otvaranja pogona i koji su?
R. Ž.: Najveći neočekivani efekat je veliko samostalno interesovanje kupaca iz inostranstva, jer su svi čuli da su pčelari Srbije napravili sopstveni pogon za plasman meda, a to je nešto što svi ozbiljni kupci najviše vole. Pored toga, mi smo se opredelili da u našem pogonu bude procesuiran samo srpski med, nećemo se baviti uvozom meda, čak i kad ga nemamo dovoljno, kao što to radi dobar broj drugih firmi u Srbiji. To smatramo lošim po našu državu i potrošače meda. Jer med iz Srbije koji ćemo mi pakovati imaće ime i prezime, svaki potrošač će tačno znati od kog pčelara i iz kog kraja Srbije potiče, i uvek će moći da ode da te pčelare poseti i uveri se da su to stvarni ljudi, a ne neko imaginarni iz Kine, Indije, Moldavije, ili nekog drugog dela sveta.
Koliko očekujete da ćete moći da plasirate meda do kraja godine?
R. Ž.: Teško pitanje. Do sada je prijavljeno oko 340 tona meda za prodaju, polovina od toga je bagremov med. Već smo više od pola tog meda uzorkovali.
Koja vrsta meda se najviše traži?
R. Ž.: Najviše se traži bagremov med, ali uspeli smo da otvorimo i odličnu liniju za izvoz šumskog meda, čiju smo cenu za pčelare više nego duplirali, i koji možemo da otkupimo onoliko koliko se ponudi. Nažalost, ima ga tek malo više od jednog šlepera. Mnogi pčelari nisu verovali u Pogon, i pre samo par meseci rasprodali su svoj med drugim pakerima meda, te su po kilogramu meda izgubili od 2 do 3 evra, što su ogromni gubici, ali to će im valjda biti nauk za naredne godine, da samo svom Pogonu treba da veruju. Valjda su ljudi toliko puta prevareni, da je teško da poveruju da se i ovakva čuda mogu dešavati.
Kakvi su utisci o proizvodnoj godini kod pčelara?
R. Ž.: Godina je jako loša, podbacio je prinos meda u globalu za oko 80 odsto. To je loša vest, treba spremiti pčele za zimu, a pčelari dobro znaju da kad je godina loša, održavanje pčela je mnogo skuplje nego kada je dobra sa dobrim prinosima. Pčelare pozivam da veruju svom Pogonu, da kada im je hitno za novac prodaju med i drugima, ali samo onoliko koliko im je zaista hitno, jer njihov Pogon može najviše da im plati, iz prostog razloga što naš Pogon nema gazdu, sav profit ugrađen je u cenu meda za pčelare.
Izvor: Agrobiznis magazin
