На нешто мање од сат времена вожње од Клермон-Ферана и сајма Sommet de l’Élevage налази се фарма GAEC Sainte Bonnette, једно од газдинстава које су организатори највеће европске смотре сточарства одабрали да посетиоцима и новинарима покажу како изгледа производња млека у овом делу Француске. На први поглед пажњу привлаче бројке: око 200 музних крава, приближно 450 грла укупно, 390 хектара земље и око два милиона литара млека годишње. Ипак, можда је још занимљивије ко стоји иза толике производње и како је она организована.
GAEC Sainte Bonnette данас има три равноправна партнера. Сваки има приближно трећину удела и иста права у газдинству. Некада их је било пет, а промене броја партнера пратиле су развој фарме током претходне две деценије.
Управо та три слова, GAEC, откривају једну од специфичности француске пољопривреде. Реч је о моделу заједничког пољопривредног газдинства у којем се више пољопривредника удружује, заједно користи земљиште, објекте, механизацију и стоку и дели послове и одговорност. Они нису класични запослени код једног власника, већ партнери у истом пољопривредном предузећу.
У случају Sainte Bonnette тај модел је омогућио да газдинство које је 2005. године почело са 60 музних крава, 183 хектара и производњом од око 220.000 литара млека израсте у фарму која данас производи готово десет пута више млека.
Производња је организована на две локације удаљене око 25 километара, а земљиште је приближно подједнако распоређено између њих. Данас се на фарми налази око 200 музних крава расе монбелијард, док са подмлатком укупан број грла достиже приближно 450. Годишње произведу око два милиона литара млека.
Млеко предају великој француској млекарској задрузи, па се и овде види колико је принцип удруживања дубоко уграђен у систем. Фармери се удружују у производњи, а затим произведено млеко продају кроз задружни систем.
Просечна производња по крави прелази 10.000 килограма млека годишње. У материјалу припремљеном за посету наведено је 10.400 килограма, док је током разговора на фарми поменут резултат од око 10.700 килограма. Зато је важније од саме разлике у неколико стотина килограма то што се стадо монбелијарда налази на нивоу производње већем од десет тона млека по крави.
До тог резултата не долази се само добром исхраном.
На овој фарми генетика се планира практично од тренутка када се женско грло роди. Јунице се генотипизирају, а најбоља грла користе се за даљи напредак стада. На њима се употребљава сексирaно семе монбелијарда како би се добио женски подмладак од генетски највреднијих животиња.
Према подацима које смо добили на фарми, око 70 одсто осемењавања обавља се сексирaним семеном. Код преосталих грла не користи се класично семе монбелијарда, већ се краве укрштају са шаролеом.
Рачуница је једноставна. Најбоље краве стварају следећу генерацију музног стада, док се од осталих добијају укрштена телад која имају већу вредност за производњу меса. Тако генетика није само питање изгледа или производње млека, већ директно постаје део економије фарме.
Посебна пажња посвећује се и одгоју будућих крава. Теле се после рођења одваја од мајке, а током прва три дана добија колострум. Потом следи исхрана млечном заменом приближно до четвртог месеца. Након тога животиње постепено прелазе на чврсту храну, а око шестог месеца у оброк улазе травна силажа и протеински додатак.
Већ око десетог или једанаестог месеца прати се прва појава еструса. Када јунице остану стеоне, део периода проводе напољу, а на фарму се враћају приближно месец дана пред прво тељење.
А онда почиње производни живот за који су припремане од рођења.
На фарми су инсталирана три робота за мужу. То је један од одговора на питање како три партнера могу да организују производњу са 200 музних крава и два милиона литара млека. Аутоматизација овде није атракција за посетиоце, већ средство којим се смањује потреба за тешким свакодневним радом и истовремено добија велики број података о свакој крави.
Али роботи не могу да надокнаде лошу храну. Зато је други ослонац ове фарме земља.
Од приближно 390 хектара, око 200 хектара чине природни травњаци. Производња ратарских култура пре свега је подређена сточарству. На фарми наводе да имају око 45 хектара кукуруза под наводњавањем, 90 хектара пшенице, 35 хектара јечма, пет хектара тритикалеа и 20 хектара луцерке. Укупно под житарицама имају око 130 хектара.
И ту се заправо затвара круг ове производње: земља обезбеђује велики део хране, генетика одређује од којих грла ће настати следећа генерација, роботи преузимају један од најзахтевнијих свакодневних послова, а три партнера деле рад, инвестиције и одговорност.
Зато прича из Sainte Bonnette није само прича о томе како Французи добијају више од 10.000 килограма млека по крави.
Можда је много важнија лекција начин на који су организовали производњу. Уместо да три пољопривредника имају три мања газдинства, три трактора, три стаје и три различита проблема, овде су партнери у једном систему. Заједно располажу са готово 400 хектара, 450 грла, три робота за мужу и производњом од око два милиона литара млека.
У времену када европска села све више осећају недостатак радне снаге и када је улазак младих у пољопривреду све скупљи, можда управо тај детаљ са ове француске фарме заслужује највише пажње.
Јер будућност производње млека очигледно се не мери само бројем крава и литрима млека. Мери се и способношћу људи да се удруже, поделе посао и створе газдинство које може да настави да ради и онда када се генерације и партнери промене.
