Тек што смо неколико месеци одахнули без ње, вратила се поново на мале фарме. Заразна болест свиња „афричка куга“ појавила се у околини Краљева и Чачка, због чега је Министарство пољопривреде, прогласило села Тавник код Краљева, и Бресницу код Чачка зараженим подручјем. Краљевачко ловиште „Ибар“ проглашено је подручјем високог ризика од заразне болести „афричке куге свиња“.
Јавност и сточари су одахнули крајем октобра када више није забележен ни један нови случај заразе код свиња, али струка је била и даље на опрезу. На жалост, сценарио који нико није желео поновио се као у хорор филму, јер ће се на зараженом подручју спроводити еутаназија свих свиња у газдинствима где се потврди присуство заразе, док се на том и угорженом подручју забрањује премештање и превоз свиња, сајмови и изложбе животиња, продаја хране животињског порекла, као и рад сточних пијаца. Као угрожено подручје од свињске куге проглашено је још шест села код Краљева – Обрва, Цветке, Милочај, Лађевци, Мрсаћ и Бапско Поље, затим три села код Чачка – Бечањ, Мрчајевци и Катрга, као и три села код Кнића – Бумбарево Брдо, Жуње и Гунцати.
Афричка куга свиња може да буде смртоносна за домаће и дивље свиње. Не преноси се на људе, али се код њих могу јавити друге компликације проузроковане конзумацијом контаминираног меса. Стручњаци ветеринарско-специјалистичког института у Краљеву врше активну контролу свиња на поменутом терену једном месечно уз појачан надзор свих животиња које су у претходном периоду лечене из било ког разлога. Узорковањем материјала и лабораторијским испитивањима у стању су да болест дијагностикују у року од 24 часа. У случају откривања заразе врши се хитна еутаназија животиња и спроводи мера чишћења и дезинфекције.
,, Афричка куга свиња је вирусна болест која погађа домаће и дивље свиње, није опасан по здравље људи, а како му лека нема једино како за сада може да се спречи даље ширење болести јесте еутаназија заражених свиња.Не постоји опасније и лукавије болест пошто вирус може дуго да борави у крви свиње, а да се не примети да је животиња заражена кугом и зато треба примењивати систем организоване контроле това. То подразумева да се житовиње држе у затвореном простору, изоловане и да људи који их хране имају заштиту опрему и одећу. Сектор това свиња на ситним приватним газдинствима, са ниским нивоом биосигурности, нарочито је угрожен. Наш проблем, је у томе што се највећи број свиња тови на малим породичним газдинствим на традиционалан начин у отвореном простору, помијама, које могу бити контаминирана и преносиоци болести. Од око 2,9 милиона свиња колико смо имали лане обележених, две трећине животиња су товили мали фармери у чијим оборима је било до десет свиња. Пошто највећи тов имамо у малим породичним домаћинствима потребно је ускладити прописе и категорисати комерцијалне фарме и оне које то нису, јер су мала газдинства највећа жаришта за појаву болести.,, каже др Зоран Дебељак, специјалиста у области заразних болести у Ветеринарском специјалистичком институту „Краљево”.
Вирус је веома отпоран у спољашњој средини тако да човек врло често може да буде механички преносилац вируса, и да контаминираном одећом, обућом, алатима и опремом пренесе вирус.
Како ипак до печења?
Месо закланих свиња на газдинству за сопствене потребе не сме се користити нити отуђивати и мора остати на газдинству до добијања резултата дијагностичког испитивања. На угроженом подручју спроводе се следеће мере: попис свих газдинстава на којима се држе свиње, обележавање и регистрација свих необележених свиња, забрана премештања и превоза свиња, чишћење, дезинфекција и по потреби дезинсекција, што је пре могуће након контаминације, возила и опреме са којима су долазила у додир заражена грла, забрана уласка и изласка других домаћих животиња на и са газдинства брз одобрења ветеринарског инспектора, пријављивање ветеринарском инспектору, без одлагања, сваке угинуле или оболеле свиње, забрана организовања сајмова, изложби и другог окупљања животиња.
Ветеринарски инспектор може да одобри клање свиња на газдинству за сопствене потребе у угроженом подручју, на захтев власника/држаоца свиња, у складу са посебним прописом и под одређеним условима.
др Зоран Дебељак
,,Власницима је дозвољено клање свиња за сопствене потребе, с тим што је у ове сврхе неопходно узимање узорка са животиње који се потом бесплатно прегледа у краљевачком Институту. Специфичне особине вируса као и дуг период инкубације болести отежавају посао надлежних служби. Болест изазива вирус изузетне отпорности у спољашњој средини. Примера ради; у случају клања заражене животиње, њено месо, које би пола године провело у замрзнутом стању, након стављања у употребу задржало би сва инфективна својства. Пси или мачке, који би били нахрањени отпацима зараженог меса, болест би лако пренели свињама, чиме би се поништили сви дотадашњи напори у заустављању заразе. Афричка куга свиња преноси се директним и индиректним путем. Директан начин преноса подразумева довођење заражене животиње у здраво легло или животиње која је у периоду инкубације код које се не виде клинички знакови болести. До индиректног преноса болести долази услед употребе контаминиране опреме, превозних средстава, обуће и одеће људи, али и употребе помија, чије остатке друге животиње лако могу пренети до здравих свиња. У почетку се болест манифестује јако неспецифичном симптоматологијом која подразумева високу температуру, апатију, одбијање хране и воде, а у нешто каснијој фази јављају се и некрозе, плавило и крварење по кожи, заношење задњег дела тела, побачај код крмача… Ако се узме у обзир да је период инкубације око 20 дана, чему треба додати још десетак дана (колико је власницима животиња често потребно да уоче прве симптоме болести) од њиховог појављивања, јасно је да се суочавамо са дугим временским периодом, током којег болест може неометано да се шири“појашњава др Зоран Дебељак.
Анализе показују да вирус АКС-а у хлађеном месу преживљава 110 дана, у кожи и масти од свиња 300 дана, а у замрзнутом месу чак 1.000 дана! Вирус опстаје у осушеном месу 30 дана, саламури 182 дана, а у сушеном месу чак 300 дана! Због тога је ЗАБРАЊЕНА И УПОТРЕБА ПОМИЈА у исхрани ових животиња. После појаве АКС угинуће свиња наступа од инфекције у року од до шест до девет дана. Одмах угине од 90 до 100 одсто свиња. Др Дебељак је на крају сугерисао да све што смо до сада знали о свињској куги ставимо по срани је Афричка куга свиња је сасвим другачија болест.
,,Примена строгих биосигурносних мера у свим сегментима производње, како код свиња у сеоским газдинствима тако и у индустријској производњи свиња може допринети ефикасној контроли ове болести, јер тренутно на целом континенту вирус успешно циркулише у популацији дивљих свиња, што представља велики проблем за очување здравља домаћих свиња.,
На зараженом подручју у циљу спречавања ширења болести, спроводиће се, у складу са законом, следеће мере: еутаназија свих грла у газдинствима где се потврди присуство заразе, забрана премештања и превоза свиња, чишћење, дезинфекција и по потреби дезинсекција (што је пре могуће након контаминације) возила и опреме са којима су долазила у додир заражена грла, забрана уласка и изласка других домаћих животиња на и са газдинства без одобрења ветеринарског инспектора, пријављивање ветеринарском инспектору, без одлагања, сваке угинуле или оболеле свиње, забрана организовања сајмова, изложби и другог окупљања животиња, продаја хране животињског порекла или хране за животиње ван пословног простора, као и рад сточних пијаца. Месо закланих свиња на газдинству за сопствене потребе не сме се користити нити отуђивати и мора остати на газдинству до добијања резултата дијагностичког испитивања. Забрана премештања свиња са газдинства траје док не протекне најмање 30 дана од спроведеног чишћења и прве дезинфекције, а по потреби и дезинсекције зараженог газдинства.
На угроженом подручју спроводе се следеће мере: попис свих газдинстава на којима се држе свиње, обележавање и регистрација свих необележених свиња, забрана премештања и превоза свиња, чишћење, дезинфекција и по потреби дезинсекција, што је пре могуће након контаминације, возила и опреме са којима су долазила у додир заражена грла, забрана уласка и изласка других домаћих животиња на и са газдинства брз одобрења ветеринарског инспектора, пријављивање ветеринарском инспектору, без одлагања, сваке угинуле или оболеле свиње, забрана организовања сајмова, изложби и другог окупљања животиња. Ветеринарски инспектор може да одобри клање свиња на газдинству за сопствене потребе у угроженом подручју, на захтев власника/држаоца свиња, у складу са посебним прописом и под одређеним условима. Забрањена је и употреба помија у исхрани свиња.
Забране и ограничења на зараженом и угроженом подручју трајаће 40 дана од последњег регистрованог случаја заразе „афричком кугом свиња“. Да подсетимо„Афричком кугом свиња“ раније су биле заражене свиње на теритрији Чачка почетком маја прошле године и зараза је трајала око пола године.
Извор: Агробизнис магазин
Аутор: Соња Цветковић
