Пчеле су један од најкориснијих инсеката на планети и, веровали или не, и најпаметнијих. Иако је њихов мозак величине зрна сусама способне су за бројне комплексне радње. Међутим, и оне су подложне бројним болестима, њихова легла нападају гљивице, бактерије, паразити и вируси. Да би пчелар мога боље да заштити своје кошнице неопходно је да се упозна са болестима медоносних пчела и тако сачува здравље својих пчелињих друштава. А здраве пчеле имају повећан принос меда, полена, млеча и прополиса.
Гљивична обољења
Једна од најчешћих болести пчела је гљивично обољење ноземоза (Носемосис апиум). У питању је обољење одраслих пчела које изазива паразитска гљивица која настањује средње црево пчела.
Како су Практикуму из пчеларства објаснили др Нада Плавша и др Небојша Недић, професори са Пољопривредног факултета, споре ноземе су овоидног облика дужине 4,6-6,4, а широке 2,9 микрометра. Отпорне су у спољној средини где могу да опстану пет до шест недеља, док у води преживе чак 100 дана. У лешу угинуле пчеле живе шест дана, а убија их директна сунчева светлост за 15-30 сати. На високим температура распадају се у року од десет минута, зато се ретко појављују у врелим деловима Африке, Блиског Истока и Малајског архипелага.
На жалост, код нас су ове гљивице врло распрострањене и могу да изазову огромну штету у пчелињаку.
Развој ноземе се одвија унутар ћелија епитела средњег црева одраслих пчела које их у организам унесу преко хране. За кратко време доспевају у средње црево преко вољке где исклијавају. Како болест напредује велики број ћелија средњег црева буду заражене, а потом доспевају у ректум и бивају избачене изметом у спољну средину. Занимљиво је да ларве не могу да се инфицирају и новорођене пчеле никад нису заражене. Споре се шире изметом одраслих пчела, тако што их младе јединке поједу приликом чишћења зараженог саћа. Када су пчеле у могућности да слободно лете и измет остављају изван друштва, саћа постају чистија, а шансе да пчеле доспеју у контакт са спорама се смањују. Тада инфициране пчеле угину, а да при том не шире инфекцију, која јењава. Из истог разлога споре ноземе се ретко нађу у меду или полену које пчеле сакупе из природних извора. Матице не чисте саће, па се оне ретко инфицирају у природним условима. Трутови се инфицирају када их хране радилице које су такође ангажоване и у чишћењу саћа.
Симптоми болести
Пратећи природне услове у којима пчеле раде, стручњаци су установили да постоји веза између хладних, магловитих, кишних лета и инфекције друштва ноземом следећег пролећа, мада би узрок томе делимично могао бити и успоренији раст друштава током кишнијих година, као и непотпуно чишћење саћа. Како су у Практикуму из пчеларства објаснили др Нада Плавша и др Небојша Недић, професори са Пољопривредног факултета инфициране пчеле не испољавају симптоме болести, али доживе само половину живота незаражених јединки у друштвима у пролеће или лето. До болести углавном долази услед накупљања воде, пошто је укупни садржај воде код заражених пчела виши него обично.
Инфицирана друштва зими губе око 1.500 пчела више него здрава легла, а више су погођена мања пчелиња друштва јер теже надокнаде губитак пчела. Да би се установило да пчеле болују од ноземозе за преглед се узимају лешеви пчела сакупљених са пода кошнице и живе болесне пчеле које не могу да полете, па најчешће пузе испред кошнице. Потребно је најмање 60 пчела из једне кошнице као узорак за испитивање.
У случају инфекције за преглед се узимају и живе пчеле излетнице са полетаљке, угинуле пчеле испред кошница, док се у акутном облику, које је најчешће у рано пролеће, за преглед може узети и састругани измет пчела са рамова. Измет се узима помоћу микроскопске плочице која се стави близу улаза у кошницу, а исти се од матица узима када се оне држе изнад плочице покривена стакленом чашом.
Превентива
Превентива је најбољи начин за спречавање ове болести. То пре свега подразумева држање јаких пчелињих заједница са повољном структуром свих каста пчела, односно присуство санитарних пчела са израженим хигијенским понашањем које су способне су да препознају и отклоне узрочнике болести.
Као једна од мера заштите је и препорука да друштво има младу и здраву матицу, да се пчелињој заједници обезбеди довољна количина квалитетне и здраве хране, пре свега перге и меда током зиме, односно да се избегава претерана употреба шећера. Како би заштитио друштво пчелар треба да обезбеди добре хигијенско- санитарне услова у пчелињаку. Подсећамо, споре опстају у прљавој води и до 100 дана па је неопходно пчелама обезбедити довољне количине чисте и проточне воде за напајање током целе године. Стручњаци кажу да је добро извадити медљику из кошнице пре зиме и заменити је квалитетним медом.
