Историја меда тесно је испреплетана са људском историјом. Први записи о коришћењу меда јављају се у сумерским и вавилонским текстовима писаним клинастим писмом, спомиње се у Библији, Курану, а у Античкој Грчкој се даривао боговима и душама умрлих. Мед је мешавина више од 70 компоненти које зависе од цвећа с кога су скупљале нектар медоносне пчеле. Али, поред меда пчеле производе и друге важне и здраве састојке као што су прополис, перга и полен који су неизоставни део у традиционалној, али и савременој медицини.
Шта је полен?
Полен је цветни прах са прашника биљака кога пчеле сакупљају и доносе у кошницу. Често га зову и извор живота, јер је изузетно важан за презимљавање и рани развој пчелињег друштва. Пчеле га сакупљају зато што садржи беланчевине, масти, шећере, витамине и друге корисне супстанце за неговање легла. Свако зрно полена има другачији биохемијски састав што зависи од поднебља на којем расте биљка с које су пчеле скупљале цветни прах. Пчелари постављају скупљаче полена који га скидају са ножица пчела приликом улета у кошницу. Тако скупљен прах се суши, конзервира и чува да би се употребио у људској исхрани или додавао пчелама у периоду када га у природи нема довољно. За један килограм полена потребан је рад више од 10.000 пчела.
Полен и други производи
По облику и величини поленових зрнаца се одређује врста меда, односно од којих биљака потиче. Научно је доказано да цветни прах оживљава ћелије у организму људи, убрзава опоравак после болести, делује код бронхитиса, кожних обољења, увећане простате, анемије, слабости, прераног старења, сузбија нервозу и ствара физичку отпорност организма. Веровали или не, полен се користи и за лечење алкохолизма што доказују и бројне стручне студије. У људској исхрани или за лечење полен се користи у комбинацији са медом и то 200 грама полена на килограм меда. И један савет, добро је зрнца самлети у машини за млевење кафе како би се лакше и брже помешао са медом.
Перга као лек
Перга је неправедно запостављена и мало људи зна шта је то уопште. У питању је ферметирани полен, односно производ који настаје тако што пчеле прераде цветни прах који су унеле у кошницу додајући му продукте који настају лучењем њихових жлезда. При преради полена пчеле користе преко 200 микроорганизама, иницирајући при томе веома сложен процес ферментације полена који смештају у ћелије саћа и заливају га медом. Тако обрађени полен је десет пута хранљивији од обичног. Перга је богата бројним аминокиселинама, ферментима, разним квасцима, бактеријама, млечном киселином…
Занимљиво је да упркос развоју науке и технологије никоме није пошло за руком да произведе пергу у лабораторију онако како га праве пчеле. Чак и када би успео да разграничи све састојке човек не би знао којим редоследом да их помеша и у којој размери, тако да перга остаје искључиво пчељини производ. Садржи комплетно све што је потребно за развој пчелињих друштава и без перге не би било ни пчела, јер је основни извор беланчевина за развој легла. Перга је више пута вреднија од полена и као таква она је право богатство за човеков организам. У перги је утврђено присуство већих количина витамина А који посебно доприноси јачању зидова крвних судова, при чему зидови капилара постају чвршћи. Лековитост перге уочена је код одређених кардио – васкуларних обољења, болести слузокоже желуца и црева, код површинских оштећења коже, код особа са уништеном или оболелом цревном флором… Перга сазрева око 15 дана у саћу, вади се посебним вадилицама и одлаже у бочицама које се чувају у замрзивачу далеко од сунчеве светлости. Има је изузетно мало па је пчелари нерадо ваде из кошнице, а о њеног вредности најбоље сведочи цена – 1 грам перге кошта 1 евро. У комбинацији са медом, перга је конзервисана и може дуго да стоји и не изгуби своја вредна својства. Може да се једе као слаткиш у изворном стању, али не више од пола кафене кашичице за одрасле, не жваће се већ се лагано отапа у устима. Поред меда, може да се користи и у комбинацији са матичним млечом и прополисом.
Илустрација: Пчелари спремни да пробају нешто другачије/Фото: Pixabay
Прополис – природни антибиотик
Прополис је природни антибиотик који се у традиционалној медици користи већ више од 2.000 година. У питању је мешавина смоластих материја које пчеле сакупљају са лисних пупољака дрвенастих биљака и природног пчелињег воска. Има пријатан ароматични мирис, а пчеле га прикупљају највише пред наступајућу јесен и зиму најчешће са тополе, врбе, кестена… Прополисом облажу таваницу кошнице, попуњавају пукотине и на тај начин је дезинфикују. Пчелар га скида са рамова само у јулу, јер је касније потребан пчелама како би заштитиле кошницу. Прополис садржи више од 300 различитих супстанци, од чега је 55 одсто смола и балзам, 30 посто восак, десет посто су етерична уља и пет посто полена. Садржи све познате витамине осим витамина К, има 15 минерала који су неопходни људском телу да би могло да функционише, а има бактериолошко, антивирусно, биостимулативно и анестетичко. Раствара се у алкохолу и етру, па се најчешће користи у виду капи, односно тинктуре у гинекологији, стоматологији, дерматологији, козметици… Незаменљиве су код упале грла и крајника, лечења слузокоже танких и дебелих црева, код чира на желуцу и дванаестопалачном цреву, помажу при варењу и обезбеђују миран сан, смирује напетост живаца и обезбеђују добар рад срца, помаже у бржем залечењу рана код опекотина и посекотина. Доказано је да је прополис чист природан антибиотик који не изазива резинстенцију, нити штетне реакције у организму.
