У једној кошници у просеку живи око 50.000 јединки медоносних пчела. Током свог пчелињег живота, оне се распоређују на више задатака – на пример, за сакупљање хране, доношење воде, расхлађивање лепетењем крила, али и као чуварке који бране кошницу од непријатеља.
Приликом убода – мирис који је сигнал за узбуну
Ако се неко превише приближи кошници и убоде га пчела-чуварка, она тада ослобађа феромон за узбуну. Тај мирисни сигнал упозорава на опасност друге пчеле-чуварке. Мирис привлачи додатне пчеле, које тада такође убадају. На тај начин се ослобађа још више мириса за узбуну.
Могло би се помислити да се тај процес наставља у недоглед, све док све пчеле не буду на опрезу и спремне за убод.
„Али то није тако – оне имају своју кочницу. Чим довољан број пчела убоде, остале престају да убадају. То је са становишта пчела смислено, јер свака пчела која убоде – угине. То значи: превише пчела које убадају кошницу би коштало превише јединки“, каже Ђовани Галиција, професор неуробиологије на Универзитету у Констанцу и коаутор једне нове студије*. То показује да пчелиње друштво може само да се регулише.
Илустрација: Пчеле имају строгу хијерархију и оне које чувају кошнице од непријатеља
Пчеле показују индивидуално понашање – чак и унутар роја
Међутим, управо кроз понашање при убадању у ситуацији када сматрају да је пчелиње друштво угрожено, види се да свака пчела има сопствени идентитет.
„Једне су тада склоније да убоду јаче, док друге мање убадају. То значи да свака јединка има сопствену индивидуалност у начину на који се понаша кад је кошница нападнута.“
Научнице Моргана Нувијан и Кавита Канан циљано су хватале пчеле-чуварке из кошница Универзитету у Констанцу. Помоћу различитих експеримената, Нувијан је успела да покаже да су неке пчеле агресивније, а друге пријатељскије настројене.
„Оне дакле имају индивидуалне карактере, који очигледно утичу на њихово понашање у одбрани. Личност појединачне пчеле игра велику улогу у њеном понашању приликом убадања.“
На почетку студије, истраживачи су полазили од претпоставке да свака пчела у суштини делује под контролом роја. Дакле, да рој одлучује: сада морамо да се бранимо – и тада су све пчеле-чуварке спремне да убоду.
Међутим, експерименти су показали да то не функционише тако. Свака пчела има своју личност, која се изражава у различитом понашању приликом убадања – а да рој ипак успешно функционише кроз колективну интелигенцију и одбрану.
Приликом убадања пчеле не прилагођавају понашање групи
Појединачна личност пчеле, дакле, има већи утицај него потреба за прилагођавањем понашању унутар роја.
Илустрације: Пчеле боду тек кад се осете угроженима
То потврђује још један експеримент, у којем је агресивна пчела убачена у групу дефанзивних и јединки – како би се видело да ли ће променити своје понашање приликом убадања. Међутим, ни присуство „добрих“ пчела није имало никакав утицај: пчеле су задржавале своје индивидуалне навике у убадању – без обзира на то у какву групу су биле смештене.
Моргана Нувијан је испитивала у којој мери медоносне пчеле мењају своје индивидуално понашање приликом убадања у различитим ситуацијама и да ли их на њих утиче понашање остатка групе.
Тим је у више наврата излагао агресивне и дефанзивне пчеле наводној претњи кошници – дакле некој врсти агресије. Међутим, пчеле су остајале при свом основном ставу.
„Добре пчеле нису убадале, без обзира колико пута смо их тестирали.“
Неуробиолози су заправо очекивали да ће пчеле показати неку врсту просечног понашања. Уместо тога, открили су пчеле које готово увек убадају и друге које то чине веома ретко или никада.
Закључак истраживача: просечан ниво убадања у једној популацији пчела зависи искључиво од састава те популације и разлика међу појединачним пчелама.
Корисно за организацију раде и регулисање аутономне вожње?
Како, дакле, функционише рој од 50.000 пчела, упркос изразито индивидуалним особинама сваке јединке – нарочито када је реч о одбрамбеном понашању?
Управо то питање чини пчеле изузетно занимљивим објектом истраживања, а резултати могу бити корисни и у другим областима. Рецимо, када се ради о томе како расподелити рад у друштву или како организовати саобраћај код аутономних возила. Ту се постављају питања: Колико једно возило мора знати о другим возилима у својој околини, а колико индивидуалности сме да му се дозволи?
*„Доследност и индивидуалност у понашању медоносних пчела приликом убадања кроз време и друштвене контексте“ је назив студије коју су спровели научници истраживачког центра „Колективно понашање“ при Универзитету у Констанцу: Моргана Нувијан, Кавита Канан и Ђовани Галиција.
Извор: https://www.nin.rs/magazin/vesti/76326/pcele-imaju-licnost-nisu-sve-cuvarice-spremne-da-ubodu-u-odbrani-kosnice
