Колико снега, толико меда, стара је изрека пчелара. Пчеле не воле топлу зиму, а још мање температурне осцилације и топло-хладно време. Према речима искусних пчелара, друштво које изађе јако из зимског презимљавања даће и више меда наредне сезоне. Да се пчеле питају њима би највише одговарало да снег падне почетком новембра и да се задржи до фебрура, јер кад је зима топла, па још и без снега, легло троши више хране за презимљавање, изнурује се, а потребно је да зимске пчеле одрже кошницу до пролећа. Осим тога, топла зима погодује развоју вируса који нападају пчеле и тиме слабе друштво. Да не говоримо о разним штеточинама попут мишева који покушавају да се увуку у кошницу како би лакше презимели.
Према прогнозама метеоролога ове зиме очекује нас више снега него ранијих година чак и у нижим пределима. Прве озбиљњије пахуље и задржавање снежног омотача може се очекивати већ од Нове године, а највише снега биће у другој половини зиме, тачније у јануару и фебруару када ће доминирати Сибирски антицклон који ће у судару са циклоном са Медитерана донети хладан ваздух и обиље снега које на балканске просторе посебно са севера и североистока Европе. Ипак, прогноза метеоролога су само прогноза, па остаје да се види да ли ће заиста тако и бити. Ако снега заиста буде у већим количинама можемо и очекивати бољу сезону кад су у питању и приноси меда.
Илустрација: Снег делује као термоизолација за кошнице, само проверавајте да га нема на лету
Зашто је снег важан?
Ево 5 основних разлога зашто је снег важан пчеларима и како пружа природну заштиту пчелама током зиме.
Термоизолација – снег делује као изолациони слој који помаже у очувању топлоте унутар кошнице. Снег садржи ваздух између кристала, што смањује губитак топлоте. Када снег прекрије кошнице, он штити пчеле од оштрих и наглих температурних промена и хладних ветрова који највише могу да наштете друштву.
Стабилизација температуре – снег помаже у одржавању стабилне температуре не само унутар већ и око кошнице. Без снега, изложеност кошнице директном ветру и ниским температурама може довести до превеликог хлађења унутрашњости, што исцрпљује енергију пчела док покушавају да одрже потребну топлоту.
Задржавање влаге – током топљења снега, влага се постепено ослобађа у околину, чиме се спречава претерано исушивање ваздуха. Ово помаже у очувању оптималне влажности у кошници.
Смањење буке – снег пригушује звукове и спољашње вибрације, стварајући мирнију околину за пчеле. Мања изложеност буци смањује ризик од стреса код пчела, што је кључно током периода зимског мировања.
Природна заштита од предатора – дебљи слој снега може отежати приступ предаторима, попут мишева, који би могли покушати да уђу у кошницу током зиме.
Међутим, важно је напоменити да пчелари морају стално да обилазе пчелињаке током зиме. Уколико се нагомила превише снега на лету (отвор кошнице) то би могло да блокира вентилацију и спречити излазак угљен-диоксида и влаге, што може бити штетно за пчеле. Правилан надзор и чишћење снега са лета су кључни посао за пчеларе током зиме.
Илустрација: Хладан зимски ветар расхлађује кошнице
Ветар као узрок стреса
Током хладних зимских дана треба избегавати отварање кошница осим, осим ако није неопходно ради контроле, пре свега да ли пчеле имају довољно хране. Приликом отварања треба бити врло пажљив и никако не реметити редослед оквира. Искусни пчелари ослушкују звукове унутар кошнице и по томе могу да одреде да ли је унутар легла све у реду или су пчеле због нечега узнемирене и под стресом. Посебно треба обратити пажњу на највећег непријатеља пчела током зиме, а то је јак, зимски ветар који је у Србији посебно изражен у Подунављу и Поморављу, а кошава у Војводини. Ево неколико разлога зашто је ветар опасан за пчеле и како да заштите кошнице.
Хлађење кошнице – јак зимски ветар може да расхлади кошницу брже него што пчеле могу да је загреју. То доводи до наглог пада температуре унутар кошнице што може угрозити преживљавање пчела, посебно ако имају ограничене залихе хране.
Исушивање ваздуха – ветар може исушити ваздух, што повећава губитак влаге унутар кошнице. То може довести до исушивања меда, па пчеле теже користе залихе хране.
Физичка оштећења кошнице – јак ветар може оборити или померити кошнице, посебно ако нису стабилно постављене. Такође, може подићи поклопац или оштетити заштиту кошнице, излажући је снегу, киши или директним хладним струјама.
Стрес за пчеле – константно излагање ветру ствара стрес пчелама, јер морају додатно трошити енергију како би одржале топлоту клупка унутар кошнице.
Да бисте заштитили кошнице, а самим тим и пчеле током зиме неопходно је поставити их на заклоњено место. Идеално је да се кошнице поставе иза природне баријере као што су густи жбунови, дрвеће, живица или уз неки зид који пружа заштиту од директног удара зимских ветрова. Ако нема природног заклона, могу се користити вештачки паравани од дасака, трске или специјалних заштитних мрежа. Кошнице треба поставити на чврсту подлогу и по потреби их додатно причврстити каишевима или ужадима како их ветар не би померио или оборио. Додатни кров или тежак камен може се поставити преко поклопца кошнице како би се спречило његово подизање током ветровитих дана. Изолација кошница уз помоћ стиропора, сламе или специјалних термо-навлака може помоћи у смањењу губитка топлоте узрокованог ветром.
Улази кошница (лета) треба да буду окренути супротно од доминантног правца ветра како хладан ваздух не би директно улазио унутра. Кошнице се могу груписати једна уз другу, чиме пружају међусобну заштиту од ветра. У подручјима с јаким ветровима током зиме поједини пчелари уносе кошнице у привремена склоништа, попут шупа, како би смањили изложеност временским неприликама. Ове мере значајно смањују негативан утицај ветра, чувајући топлоту и енергију пчела, што им омогућава да безбедно презиме.
Извор: Агробизнис магазин