Задруга „Свиламед“ из Свилаjнца је по много чему другачија и специфична. Основана је 2020. када се удружило пет пољопривредних газдинстава са жељом да производе високо квалитетан мед. Како је у том крају највише заступљен багрем највише производе ову врсту меда, али и посебан производ крем мед.
„Свиламед“ производи потпуно природан мед без икакве прераде и уредили су три зимовника односно пчелињи парк у близини реке Ресаве у коме су кошнице поређане по формацији која им највише одговара. Тако су добили специфично станиште за пчеле по чему су јединствени у Поморављу.
– Парк смо радили по пројекту проф. др Слађана Рашића. Он је формирао и позиције кошница на пчелињаку, он нас води на терену. Тренутно на два места имамо по 300 кошница, односно укупно 600 а план је удвостручимо њихов број у наредном периоду – рекао је за емисију „Знање – имање“ Драган Милосављевић, директор задруге „Свиламед.“
Како је објаснио зове се пчелињи парк зато што пчеле имају све на једном месту.
– Посадили смо медоносне биљке које погодују пчелама. Иза пчелињака су пољане на којима пчеле скупљају мед и полен за јачање легла, дрвеће, лековито биље. На овом месту оне живе, зимују а сам пчелињак је смештена на нешто више од хектара земљишта – објаснио је он.
Илустрација: Поред багремовог меда врхунског квалитета нуде и јединствен производ крем мед
Шта је мед крем?
Али није то једино по чему се овај пчелињак разликује од осталих у Србији. Пчеле су смештене у кошнице од специјалног високо квалитетног и антимикробног материјала.
– Кошнице су израђене од најквалитетнијег ПВЦ материјал који је отпоран на хладноћу и минус, али и на високе температуре а лаке су за транспорт и рад. И рамови су у комбинацији пола ПВЦ пола дрво и имамо врло добру продуктивност са овим кошницама – објаснио је Милосављевић.
Кад почне испаша кошнице односе на пропланак Хум на 320 метара надморске висине који је окружен багремовом шумом и без икаквих загађивача. Због тога у „Свиламеду“ планирају да затраже сертификат за органску производњу меда.
– Багремом мед је генерално водећи у целој Србији па и у нашем региону који припада брдско-планинском крају. Можда немамо могућност за друге врсте меда али је зато наш багремов мед најквалитетнији и бољи него у осталим крајевима у Србији – с поносом је додао он.
Како је истакао Милосављевић задовољни су приносима с обзиром на то да је имају младе ројеве и верује да ће сваке наредне године принос бити удвостручен.
– Наш циљ је да добијемо савршен производ у што већим количинама. Захваљујући помоћи министарства за бригу о селу направили смо наш погон и набавили све машине које су нам потребне за рад, врцање, екстракцију, пуњење… Тренутно се наш мед продаје у мањим продавницама а у наредном периоду надамо се уласку на тржиште кроз веће трговинске ланце и извозу – рекао је Милосављевић. Поред багремовог меда они производе и крем мед који је у ствари премијум производ њихове задруге.
– Крем мед је чист мед који је само механички обрађен како би се добила другачија структура и текстура. За разлику од осталих кремова који имају разне додатке као што је шећер, уља и слично наш садржи искључиво мед, полен и прополис и има укус цветног меда само је текстура другачија – појаснио је Милосављевић.
Како је истакао у задрузи „Свиламед“ су се окупили око исте идеје да заједнички направе квалитетну фирму која ће моћи високо да се рангира у будућности. Али, да би то постигли морали су да удруже снагу што није тешко кад су људи способни, разумни, вредни и радни.
Илустрација: Драган Милосављевић, директор задруге „Свиламед“ у разговору са новинарком емисије Знање имање
Сарадња са институцијама
Свилајчани наглашавају да имају велику подршку Задружног савеза Србије са седиштем у Јагодини, али и сјајну сарадњу са професорима пчеларства на Пољопривредном факултету и Институтом за економику пољопривреде.
– Задруга „Свиламед“ је специфична по томе што су максимално искористили природно станиште багрема за своју производњу. Из разговора са њима дошао до закључка да је то у ствари контролисана производња багремовог меда. Видимо да се они труде да имају и свој производ крем мед чиме могу да остваре додатну зараду. Ако се усмере ка органској производњи онда је то још једна плус и додата вредност. Знамо да производи са етикетом органски имају и до 30 одсто вишу цену али су ту и трошкови мало већи – рекао је проф. Др Јонел Субић, директор Института за економику пољопривреде.
Он је посаветовао задругаре из „Свиламеда“ да своје пчелињаке искористе и за други вид зараде кроз вид туризма у руралној средини.
– Ту пре свега мислим на апи туризма који све више узима маха и код нас. Мој савет је и да се пчелари са овог подручја мало више повезују са другим пчеларима, а онда да уз подршку наших институција и факултета заједно припремимо и конкуришемо са пројектима за међународне изворе финансирања као што су ИПАРД пројекти или нешто слично. Све у свему мислим да је добро да се у наредном периоду више фокусирамо на сарадњу између науке и пољопривредника – додао је проф. Субић.
Задруга „Свиламед“ најавила је и могућност сарадње са Пољопривредно-ветеринарском школом у Свилањцу. Како је објаснио директор ове школе Дејан Милуновић они велики део наставе и иначе обављају у свом економском дворишту а сарадња са „Свиламедом“ пружа могућност ученицима да упознају реалне услове у којима ће касније и сами да живе и раде.
– „Свиламед“ пружа велики потенцијал за сарадњу и то не само у стручној области односно пчеларењу већ даје могућност ученицима да се на лицу места увере како функционише једна задруга. Они поред меда имају и свој производ а све је то прилика да кроз сарадњу са „Свиламедом наши ученици науче више о задругарству, новим идејама, предузетништву и наравно стручна пракса на врхунском пчелињаку као што је њихов – закључио је Дејан Милуновић директор Пољопривредно-ветеринарске школе у Свилањцу.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Printscreen Youtube/Знање имање
