Да ли мед из Србије има перспективу?

Аутор: Gdjakovic
428 посета

Генетски модификовани организми, или ГМО одавно изазивају полемику у јавности, не само у Србији већ широм света. Људи се питају како они утичу на њихово здравље, на здравље животиња, да ли ће бити последица по човека и околину у будућности. Тако се и наш читалац, Пера Миловановић, јавио са занимљивим питањем. Како ГМО утиче на пчеле, шта се дешава ако пчела посећује такве биљке, да ли то утиче на њу, на мед, какав је поленов прах. Може ли се то доказати?
Изненадни и распрострањени нестанци одраслих пчела из кошница, названи поремец́ај колапса колонија (ЦЦД), постали су национални проблем у Америци још пре више од 10 година. Тврдње су кружиле да одређене ГМО биљке штете пчелама. Ове тврдње су оповргнуте од стране појединих представника стручне заједнице. Према Министарству пољопривреде САД, ЦЦД је „синдром дефинисан као мртва колонија без одраслих пчела или мртвих пчелињих тела, али са живом матицом и медом још увек присутним ларвама пчела.“ Од кризе поремец́аја колоније у 2006. години велика пажња је усмерена на здравље пчела. Научна заједница се слаже да је ЦЦД компликовано питање, без иједног познатог узрока. Различити фактори доприносе ЦЦД-у, укључујуц́и паразите као је Варроа и недостатак адекватне исхране. Америчка агенција за заштиту животне средине је идентификовала Варроа мите као „главни фактор који угрожава губитак колонија у САД-у и другим земљама“.

Мед из Србије захваљујући чињеници да производња ГМО није дозвољена, на цени је на тржишту ЕУ и то треба искористити за даљи развој пчеларства.

Каква је веза између пчела и ГМО?
Неке генетски модификоване усеве изражавају особине отпорности на инсекте, али резултати истраживања на овим биљкама указују да нису штетне за пчеле и мед. Инсектицидни протеини произведени од тренутно доступних култура заштиц́ених од инсеката су изведени из уобичајене бактерије на земљишту, бациллус тхурингиенсис, и сви протеини који се користе у ГМ биљкама заштиц́еним од инсеката су тестирани на токсичност на пчел. Ниједан од ових протеина није пружио никакве доказе о штети у краткотрајним или дугорочним испитивањима и код одраслих и младих пчела. Међутим забрињавајуц́е је да тип инсектицида који се називају неоникотиноиди – или „неоници“ – може негативно утицати на здравље пчела. Понекад је употреба неоника повезана са генетски модификованим усевима, али неоници се користе и за ГМО и за не-ГМ сорте усева, као што су кукуруз, соја и сунцокрет. Неоници су најчешц́е коришц́ена класа инсектицида и почели су да се користе као замена на више токсичне органофосфате. Могу се примењивати различитим методама, укључујуц́и примену на земљишту или приликом третмана семена намењеног за сетву.

Док истраживања показују да неоници и ГМО нису узроци колапса пчелињих друштава, биотехнолошке компаније настављају да истражују и раде више студија, како би истражиле улогу пољопривреде у здрављу пчелиње популације.
Имајући у виду да у Србији гајење ГМО биљака није дозвољено, тренутно се може рећи да имамо мање бриге него пољопривредници у Америци. За ову тему је занимљиво и то да је Европски суд правде 2011. године донео одлуку да се мед који садржи полен ГМО биљака мора бити посебно обележен пре продаје. Мед из Србије захваљујући чињеници да производња ГМО није дозвољена је на цени на тржишту ЕУ и то треба искористити за даљи развој пчеларства.

Srodni tekstovi

Оставите коментар