Шта ниво афлатоксина у млеку значи за потрошаче, а шта за произвођаче?

Аутор: draganadpetrovic
235 посета

Иако је прошле године најављено да ће граница нивоа дозвољеног афлатоксина у млеку у Србији бити спуштена са 0,25 на 0,05 микрограма по килограму, што је и европски максимум, новим правилником рок је ипак продужен.

Максимално дозвољена концентрација афлатоксина од 0,25 μг/кг у сировом млеку, термички обрађеном млеку и млеку за производњу млечних производа, утврђена Правилником о измени Правилника о максималним концентрацијама одређених контаминената у храни, примењује се до 30. новембра 2024. године.

Власница фарме крава Сања Бугарски каже да за афлатоксин у млеку нису криви произвођачи млека, већ кукуруза и пшенице. Према њеним речима, пролонгирање рока за смањење дозвољеног нивоа афлатоксина у Србији утицаће на произвођаче и потрошаче исто као и до сада.

– Уколико произвођачи сточне хране поштују правилнике, биће све у реду и неће расти нивои афлатоксина. Такође, ако расте ниво афлатоксина млекаре и млечни произвођачи такво млеко неће откупљивати. Највећи проблем су складиштари. Ако се држава позабави њима и начином на који складиште компоненте, биће далеко боља ситуација. Складишта житарица се не чисте годинама, па су у силосима остаци ко зна какве хране, тако да је и то баш велики проблем – сматра наша саговорница и додаје да ове године не би требало да буде проблема са афлатоксином јер су се фармери мало довијали садњом раних сорти, где се спречи пуцање зрна и развој бактерија.

– На нашем поднебљу постоји афлатоксин, док земље северно од Србије тај проблем немају. Међутим, постоје и неке студије које потврђују да афлатоксин нема штетне последице по људски организам- објашњава Бугарски.

Када је реч о извозу млека из Србије, прерађивачи раде по правилима која важе у ЕУ.

„Ми се ту вртимо у круг јер нас прерађивачи ништа не питају, они раде по правилницима ЕУ. На нас примењују правилнике ЕУ, тако плаћају и откупљују млеко. Оно које садржи афлатоксин неће ни да откупе. Прошле године су проблеме имале велике фарме које производе дневно по 20.000 литара млека, па су млекаре стопирале откуп. Црна Гора је јако сурова по том питању, Имлек је имао проблеме где је само додирнута граница афлатоксина и сви су производи враћени“, наводи Бугарски.

Илустрација: Ниво афлаткосина у млеку зависи од хране коју једу краве првенствено кукуруза и његовог чувања

Адекватно сушење кукуруза и других житарица могло би да буде једно од решења за елиминисање појаве афлатоксина.

Председник Удружења Агропрофит Чедомир Кецо сматра да је сада кључно да ли Србија може да развије већу контролу ове материје него што сада постоји у домаћој производњи.

– То је неопходно како се не би поткрале ствари под изговором да се сачува економија – да се пушта покварен кукуруз у прераду и да се онда добијају млеко или месо са токсинима. Афлатоксин у млеко стиже првенствено преко кукуруза који се користи за производњу сточне хране, а ствара га буђ. Зато је једно од решења омогућавање адекватног сушења кукуруза пре складиштења- нагласио је Кецо.

Извор: https://www.ekapija.com/news/4492416/sta-produzetak-roka-za-spustanje-nivoa-aflatoksina-u-mleku-znaci-za-potrosace

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар