Четрдесетпетогодишњи Милан Ђорђић из Међаша примјер је доброг и успјешног семберског домаћина. Његова осмочлана породица, супруга Анкица, кћерке Бојана и Милица и син Стефан, те отац Јоцо, мајка Боса и сестра Драгана, потврђују да се љубављу, слогом и вриједним радом све може постићи.
Ђорђићи обрађују 20 хектара, а сију ратарске културе, пшеницу, кукуруз и детелину. Имају фарму са 15 бикова, у оборима свиње и овце.
Од ратарских култура до пчеларства – живот посвећен раду и природи
– Супруга и ја смо запослени, родитељи су ми пензионери. Ђеца се школују. Старија кћерка завршава средњу медицинску школу, млађа осми разред, а син је првачић. Али сви имамо и своје радне обавезе. Помажемо једни другима колико можемо. Живот на селу није лак, али га никада не бисмо мијењали за град. Једемо здраву храну, удишемо здрав ваздух. Захваљујући преданом раду, али и подстицајима у аграру, живимо сасвим солидно – каже за ИнфоБијељину домаћин.
Илустрација: О пчелама учи од пријатеља и слуша његове савете
Миле се од недавно бави и пчеларством. Десетак кошница добио је од пријатеља Стеве Илића из Прибоја, уз чију несебичну помоћ учи о пчелињим друштвима, матицама, радилицама. Слуша његове савјете како би пчелиња друштва била здрава и дала добар принос „течног злата“, како мед називају у овим крајевима.
– Имам ја то пчеларење у крви. Мој ујак Бранко Гајић дугогодишњи је пчелар. Прву кошницу добио је далеке 1965. године и баба и деда са мајчине стране су се успјешно бавили пчеларством. Још 1930. мед из наше башче продавали су по краљевским дворовима. Тако да је мени љубав према пчелама насљедна. Волио бих да се више млађих окрене пчеларењу јер некада је скоро свака кућа у Семберији имала бар кошницу, двије – каже за наш портал Миле.
Овог прољећа изврцао је из 8 кошница 56 килограма меда, воћног и цвијета уљане репице.
– Принос је око 7 килограма по пчелињем друштву а у добрим годинама се креће од 10 па до 15 килограма. Али биће боље. Већ смо припремили пчеле за и липову и багремову пашу. У Ковачићима и Загонима смо их стационирали па видећемо – рекао је Миле.
Илустрација: Милан гаји бикове
Додаје да не очекује неку велику зараду.
– Ко год држи пчеле зна да су ту и велика улагања, у опрему, у здравље пчелињих друштава, али и да је превасходно најважније да волите то што радите. А пчеле то врате драгоцјеним нектаром. О љековитости меда и производа од матичне млијечи и пчелињег полена на људско здравље, су наши стари знали много. На нама је да само то не заборавимо – каже Миле за портал ИнфоБијељина.
Милета у Семберији сви знају по надимку Јоцин. Годинама се бавио фудбалом, а одскора и ловом и риболовом.
Учествује у бројним акцијама чији је циљ да унаприједи живот у свом селу. Младим људима савјетује да се окрену природи и пољопривреди, да не дозволе да им оранице зарасту, а огњишта опусте, јер како истиче, нигђе није љепше него у свом домаћинству и завичају.
Извор: https://www.infobijeljina.com/vijesti/semberski-poljoprivrednik-mile-djordjic-iz-medjasa-nastavlja-tradiciju—med-iz-nase-basce-prodavali-po-kraljevskim-dvorovima-
