Породична фарма „Море Холстеин“, једва двадесетак минута удаљена од Валенсије, власништво је господина Рамона и његове супруге Лидије. Више од 60 година рада уткано је у породичну традицију и развој имања. За то време мењала су се поколења, али и адреса на којој се налазило газдинство. Урбанизација је учинила своје и до сада је фарма два пута комплетно измештана. Град Валенсија, који данас има више од милион становника, непрестано се шири, те није искључено да ће фарма још једном морати да мења локацију.Ипак, породица не одустаје од производње млека, у регији где доминирају произвођачи цитруса. Како ће бити надаље, остаје да се сачека и види, јер је ове године откупна цена мандарина и поморанџи тако ниска да многи воћњаци нису обрани, а доста фармера жели да прода земљу и напусти овај вид производње. Господин Рамон каже да то није добро за њега, јер је само прошле године продао стајњака у вредности 600.000 евра воћарима и произвођачима поврћа. Фарми крава у целој регији има веома мало, тек десетак, па стајњак има врло високу цену.
Производња млека на фарми, која данас има капацитет 2.500 музних крава (укупно 3.600 грла свих категорија), одувек је била основни извор прихода за газдинство. Прерада млека на самој фарми, или тов јунади, никада нису представљали пословни изазов.
У последње времена газдинству се у оквиру једног пројекта тови телад, а да ли ће тов постати и један од праваца производње, остаје да се види.
Деценијско искуство у производњи млека допринело је и развоју, посебних пословних односа. Занимљив је податак да у последњих 48 година фарма продаје млеко истој млекари (Даноне), која је удаљена25 до 30 км.Укупан број стално запослених на фарми, која се састоји од четири радне једнице је 50, укључујући и чланове породице. Просечна плата је 1.700 евра месечно. Услови рада су доста добри, што портврђује и податак да у последњих 12 година нико није напустио фарму. У оквиру ње постоје четири профитабилне јединце. То су: транспорт и пољопривредна механизација, ратарство, фарма млечних крава и производња цитруса.
У технолошком погледу, фарма је вероватно један од најефикаснијих система за производњу млека у условима у којима се налази. Висока влажност и високе температуре током летњих месеци (ТХИ индекс 80) многим газдинствима доносе велике проблеме. Утицај климе је заиста велики и није никакво чудо што је број фарми у региону мали.
Илустрација: На фарми се баве искључиво производњом млека
Проблем високих температура и влажности на фарми је ублажен или у потпуности решен квалитетом и функционалношћу објеката, добром кабастом сточном храном, начином исхране крава и менаџментом у области репродукције.
Максимализована је употреба сексираног семена, уз примену програма синхронизације. Осемењавање на фарми почиње 80 дана од тељења за сва грла осим јуница, код којих је тај период нешто дужи.Сваки технолошки поступак на фарми се посебно и пажљиво планира, прати, анализира и по потреби усклађује или мења.
Одгоју телади се поклања посебна пажња, а циљ је да у тренутку залучивања (70 дана после тељења ), њихова телесна маса не буде мања од 105 до 110 кг и наравно да су потпуно здрава. За напајање телади се користе замене за млеко (после исхране колострумом), којима се хране првих 10 дана у индивидуалним боксевима, заправо кућицама. Након тога, формирају се групе и даље напајање иде преко аутоматске појилице, која посредно контролише и здравље телади. Осим количине млека, машина контролише и брзину и фреквенцију којом телад конзумирају храну и региструје неправилности. На основу тих параметара може се добити прва информација о здрављу телади, на основу које фармер има могућност да правовремено интервенише.
Одгој јуница је на самој фарми, где у старости од 12 месеци, на бази висине у крстима (не мање од 130 цм), почиње осемењавање сексираним семеном. Пре тога, све јунице пролазе геномску оцену, где је композитни индекс здравља примарни критеријум за њихов опстанак у стаду. Рамон и Лидија су уверени да грла имају потенцијал за производњу млека, јер се деценијама баве подизањем капацитета свог стада. Повећање млечности није основни критеријум у селекцијском програму на фарми.
Здравље као критеријум су одабрали зато што очекују мање директне економске штете у стаду, али и мања издвајања за ветеринарску службу. Идеја је да се трошкови производње редукују, колико год је то могуће, и свесни су значаја геномских анализа у томе. Сав генетски материјал долази из САД центара за вештачко осемењавање. Осим семена млечних раса, на фарми се све више користе бикови товних раса (ангус, британско/белгијско плаво, херефорд, лимузин, итд.), чија телад –мелези иду директно у тов.Производни резултати су заиста импресивни. Краве производе од 12.500 до 13.000 кг млека у стандардној лактацији. Краве се музу три пута дневно у измузишту где се 26 година налази рото-лактор, капацитета 50 места. Једна смена траје шест сати, што је врло прихватљиво са становишта организације посла на фарми, те се не планирају промене у овом домену.
Илустрација: Фарма је била профитабилна и када је цена млека била 0,34 евра по литру
Прерађивачи млека у Шпанији стимулишу фарме које производе млеко са 4% млечне масти и 3,5% протеина. Газдинство има мање параметре од наведених, због недовољне концентрације енергије у оброку. Власници су свесни те чињенице, али прецизном калкулацијом су дошли до оброка који „ради у њихову корист“.
Бонуси које фарма не добија у области производње надокнађују се кроз стимулацију предвиђену за стандарде у вези са добробити животиња (два евра по тони испорученог млека), и стандарде везане за заштиту животне средине. Званичним сертификатима фарма доказује своју посвећеност питањима заштите животне средине. На основу тих докумената, газдинство добија још пет евра по тони млека.
На почетку приче о „Море Холстеин“ фарми речено је да је капацитет фарме 2.500 грла, али баш због добробити животиња на фарми се налази 2.000 крава, чиме се добија 16 метара квадратних слободног простора за свако високо производно грло. Повећање простора по грлу не само да је допринело добијању потребних сертификата већ је позитивно утицао на производне и репродуктивне показатеље стада.
„Море Холстеин“ фарма производи и електричну енергију из соларних панела. Биогас постројење је било у плану, али се због компликоване процедуре око добијања дозвола одустало од те инвестиције. Ефикасност производње млека на фарми потврђена је чињеницом да је фарма била профитабилна и почетком године, када је цена млека била 0,34 евра по литру. Пре три месеца цена је достигла 0,6 евра за литар, па је самим тим и профитабилност знатно порасла. Прогнозе на тржишту говоре да ће цена благо пасти и вероватно се зауставити на 0,5 евра по литру. Овај тренд на тржишту биће искоришћен зајачање капацитета фарме.Власници Рамон и Лидија планирају да инвестирају у куповину земље (тренутно имају 170 ха) и тако се реше трошкова око изнајмљивања, који нису мали. Хектар обрадивог земљишта је тренутно око 40.000 евра/ха, што је доста боље у односу на цену од 70.000 евра, која је била до скора.
Илустрација: Власници фарме планирају да инвестирају у куповину земље и тако се реше високих трошкова изнајмљивања
Основа профитабилности фарме се добрим делом налази и у цени оброка за високопродиктивна грла, која не прелази девет евра на дан. За засушена грла и јунице, цена оброка је два-три евра на дан, што у целини чини трошак исхране врло прихватљивим. Фарма је у стању да са својих површина, које се наводњавају, обезбеди око 60% потреба у кабастој храни, док се све остало набавља на тржишту.
Говорећи о будућим плановима, господин Рамон је сигуран да ће наставити да се бави производњом млека. Очекује да ће проблем воде бити веома актуелан, не само у региону у коме се налази његова фарма већ и глобално, па намерава да се озбиљније посвети том проблему, што саветује и осталим фармерима.
Извор: https://www.agrotv.net/iskustvo-iz-valensije-ili-zasto-u-spaniji-ima-mleka/
ФОТО: Pixabay
