Разлике у цени млека и условима муче сточаре, а додатни проблем су непостојеће краве

Аутор: Gdjakovic
319 посета

Прошлогодишњи протести пољопривредника који се баве млечним говедарством могли би да се наставе и у овој години јер су произвођачи у Шумадији и даље забринути због смањења сточног фонда, разликама у цени предаје млека која доводи до угрожавања малих фарми и забринутости да ћемо као држава зависити од увоза. Произвођачи предлажу и конкретне мере и залажу се за формирање националних асоцијација које ће у Пољопривредној комори представљати све гране производње.

Милија Паламаревић из села Губеревац код Кнића је један од највећих сточара у Шумадији, има 104 краве и предаје око 2.000 литара млека дневно по цени од 65 динара. Међутим као председник Удружења одгајивача говеда централне Србије забринут је за опстанак мањих фарми и произвођача.

На сточној пијаци у Краљеву забележен је пад цена товних бикова СМ расе телесне масе преко 500 килограма и крава за клање. Доминантна цена товних бикова износила је 330 дин/кг, док су купци за краве за клање требали да издвоје 250 дин/кг.
Протекле су седмице биле јефтиније краве за клање у кланицама на подручју шумадијског региона, пошто је доминирала откупна цена од 250 дин/кг. Раст откупне цене крава за клање на 280 дин/кг евидентиран је у седмици за нама у кланицама на подручју подрињског региона. Доминантна откупна цена телади СМ расе, телесне масе до 160 килограма, износила је 550 дин/кг, у кланицама на подручју браничевског региона. За откупљене краве за клање одгајивачи са овог подручја добијали су 220 дин/кг. Најчешћа откупна цена товних бикова СМ расе телесне масе преко 500 килограма износила је 400 дин/кг у кланицама на подручју пиротског региона.

„Такође треба да се истакне да ова цена млека која иде већим произвођачима није цена коју имају мали произвођачи и тражимо од министарства и од државе да у овој години буду цене једнаке, да произвођачи који имају 40 динара или су испод 40, имају цену млека већу, да та цена која је драстичном мања и која угрожава мале произвођаче и отежава им, као да треба да нестану и изађу из ове производње. То наша држава не сме да дозволи“ наводи Милија Паламаревић председник Удружења одгајивача говеда централне Србије, преноси РТВ.

Удружење одгајивача говеда централне Србије и Удружење произвођача млека Мачванског округа тражили су заједно да субвенција по грлу буде 55 000 динара док за јуницу да иде износ од 150 000 динара. Такође су указали на проблем броја музних крава у регистру.

Краве пасу траву у производњи

„Тражили смо да очисте регистар од фиктивних крава, то су краве које су папиролошки живе а не постоје. Ми имамо званично негде око 150 000 живих музних крава а ове године смо платили 228 000 музних крава субвенцијом то значи да више од 70 000 су нам краве фиктивне, значи да то плаћамо некоме ко уопште не држи те краве. То значи пута 40 000 3,2 милијарде динара. Наше повећање које тражимо са 40 000 на 55 000 динара би коштало за 150 000 крава око две милијарде и 225 милиона и имали би скоро читав милион динара остатка ако бисмо спровели ту меру да и чиповање буде одрађено о трошку државе. Ми имамо у просеку око 30 000 новорођених јуница на годишњем нивоу, а са 150 000 динара субвенције коштало би 4 и по милијарде, није давање ни озбиљно ни велико, сходно буџету од 119 милијарди динара . Држава треба да каже ајмо идемо јунице су наредне три до пет година са 150 000 динара, прве две године неће бити повећање броја грла, биће четири и по милијарде, јер та грла која крену да субвенционишу практично неће моћи да се повећају тек за две године кад почну да се теле“ каже Паламаревић

Производња хране за крупну стоку иде тако да се обрађује један хектар по грлу, међутим трошкови који одлазе на инпуте разликују се у Војводини у односу на остатак Србије због саме конфигурације земљишта.

„Правим то поређење због тога што наша држава мора да уради регионализацију свих произвођача јужно од Саве и Дунава, јер на овом брдовитом терену трошкови су дуплирани. За обраду земље и површине од једног хектара у Војводини сви они ће потрошити од 60 до 70 литара нафте, а ми ћемо овде потрошити од 120 до 130 литара јер имамо парцеле које су настраните и са мањом механизацијом тај човек оре један хектар цео дан и не може да га заврши због лошије земље. Ту је принос значајно лошији, он неће имати 10-11 тона кукуруза већ до две до пет тона у некој просечној години и ако се деси да је суша он је практично уништен“ истиче Милија Паламаревић- председник Удружења одгајивача говеда централне Србије.

Извор: БИЗНИС.РС 

Srodni tekstovi

Оставите коментар