Нови порези на стоку али и обећања

Аутор: Gdjakovic
54 посета

Данска ће постати прва земља у Европи која ће увести порез на емисије штетних гасова из пољопривреде, укључујући и гасове које испушта стока. Ова одлука је резултат вишемесечних преговора водећих политичких странака, представника пољопривреде, индустрије, синдиката и еколошких удружења.

Према новом закону, од 2030. године фармери ће плаћати 40 евра по тони метана, мерено према еквиваленту угљен-диоксида, за емисију штетних гасова које производе говеда и свиње. До 2035. године ова такса ће порасти на 100 евра по тони. Ова мера је део ширег зеленог трипартитног споразума који има за циљ смањење утицаја пољопривреде на животну средину.

Мере за очување природе и смањење загађења

Поред опорезивања емисије метана, споразум обухвата амбициозне мере за унапређење биодиверзитета и очување природних ресурса. Предвиђено је пошумљавање 250.000 хектара и успостављање пет нових националних паркова. Такође, 140.000 хектара тренутно обрађиваних тресетишта биће враћено у своје природно стање. Тресетишта, позната као значајна складишта угљеника, играју кључну улогу у борби против климатских промена.

Дански парламент извештава да је око 60% територије ове земље под ораницама, што је чини једном од најинтензивније обрађиваних земаља на свету, поред Бангладеша. Министар за климу и енергију Ларс Аґард истакао је да овај споразум показује одлучност државе да делује. „Ово је пример данског модела – широка политичка подршка, укључивање свих сектора који ће бити погођени и сарадња са еколошким организацијама“, изјавио је он.

Смањење емисије азота и обнова екосистема

Један од кључних циљева је и смањење загађења азотом, које ће позитивно утицати на обнову обала и фјордова. Процењује се да ће од 2027. године емисија азота бити смањена за 13.780 тона годишње. Осим тога, додатно ће се улагати у мере за унапређење биодиверзитета.

Према подацима данског дневника Копенхаген Пост, планиране мере представљају најзначајнију трансформацију данске природе од периода када су мочваре исушене 1864. године. Како наводи природњак Ханс Брус, овај споразум ће имати дугорочан утицај на враћање равнотеже екосистема.

Данска иницијатива могла би постати пример и за друге земље Европе.

Извор: НИН

Srodni tekstovi

Оставите коментар