Мирис силаже може да се пренесе на млеко, преко дигестативног тракта, односно након конзумирања силаже, а има чак мишљења да се то дешава преко атмосфере, односно удисањем испарљивих састојака. Реалније је да се ароматични састојци силаже, растворљиви у воденој фракцији млека, преносе након конзумирања силаже. Они се могу одстранити аерацијом помуженог млека, или аерацијом загрејаног млека у вакууму. С друге стране, мирис силаже може да се пренесе при мужи у отворене судове, при чему се не везује само за водену фракцију, већ и млечну маст, одатле се не може, или може или само делимично одстранити аерацијом.
Због наведеног, препоручује се да се силажа кравама даје тек након обављене муже, како би било довољно времена да одређени системи разграде ове непожељне састојке до следеће муже.Неки хемијкси конзерванси који се користе при силирању могу имати утицај на количину млечне масти. Исхрана музних крава сировим зрном кукуруза које је конзервисано пропионском киселином може довести до смањења процената млечне масти, док употреба сирћетне киселине као конзерванса има супротан ефекат.
Илустрација: Неки хемијкси конзерванси који се користе при силирању могу имати утицај на количину млечне масти
При мужи у отворене судове, у млеко могу да доспеју из ваздуха споре Цлостридиае, које потичу из силаже, при чрму оне утичу на непожељан процес зрења тврдих сирева, уз надимање и промену структуре, ароме и укуса, док није запажен утицај на квалитет меких сирева. Природно станиште анаеробних спорогених бактерија је земљиште, које може у 1г да садржи око 300-400 ових бактерија, а и више. У току спремања силаже може доћи до њене контаминације спорама Clostridiae а због уношења земље у силажу, било приликом убирања биљног материјала, или приликом уласка трактора у сило-објекат, чије су гуме запрљане земљом. При исхрани таквом силажом, споре ових бактерија доспевају у фецес, где их може бити и неколико милиона по граму, а одатле, преко ваздуха, у млеко. Ових микроорганизама има нарочито много у силажама од материјала који се сам тешко силира ( луцерка, црвена детелина, грахорица) , и где недовољна количина лакорастворљивих угљених хидрата не дозвољава брз развој и доминантност бактерије млечне киселине. Због тога је при спремању силаже од оваквих култура неопходно применити хемијске конзервансе или угљенохидрантне додатке.
У неким земљама забрањена је употреба силаже за краве чије се млеко користи у производњи квалитетних млечних сирева, пре свега ементалера и гријера.
Саветодавац за сточарство/ Марковић Милош ПССС Ниш
Извор: ПССС
