Европска агенција за безбедност хране (EFSA) упозорава да бактерије у сировом млеку могу да узрокују бројне озбиљне болести. Салмонела, кампилобактер, ешерихија коли неке су од посебно опасних бактерија које лако могу да се пронађу у сировом меку, а посебно погађају децу, старију популацију, особе слабијег имунолошког система, наводи EFSA.
Према објашњењу стручњака, процес пастеризације и топлотне обраде уништава већи број бактерија, преноси „Пословни дневник”. Без обзира на то, ЕУ захтева да сирово млеко које долази на прераду у млекаре буде беспрекорног квалитета, што додатно смањује ризике и продужава рок трајања млечних производа. Како се наводи, број бактерија је уз број соматских ћелија најважнија карактеристика која одређује квалитет сировог млека.
Према стандардима ЕУ потребно је да број бактерија буде испод 100.000 по милилитру. Али неке земље у окружењу, попут Црне Горе, и поред вишегодишњих напора да се ускладе с европским прописима и издашним подстицајима из државне касе за те намене, имају и даље проблеме јер у просеку узорци сировог млека садрже и до шест пута више бактерија него што је дозвољено, наводи овај портал позивајући се на Извештај о спровођењу Националног програма побољшања квалитета сировог млека из новембра 2023. тамошњег министарства пољопривреде.
Илустрација: Квалитет млека и његова цена зависи од броја бактерија/ ФОТО: Pixabay
Каква је ситуација у Србији и да ли домаћи фармери успевају да задовоље стандарде ЕУ?
Како за „Политику” каже саговорник добро упућен у стање на тржишту, српски произвођачи млека силом прилика, тј. изузетно строгим захтевима посебно великих индустрија успели су да достигну европске прописе.
– Ситуација је таква да се ове анализе на присуство бактерија, соматских ћелија, афлатоксина… раде у млекарама и да откупљивачи практично те резултате користе у одређивању цена. Зато су наши произвођачи били принуђени да се ускладе са европским стандардима и наше млеко апсолутно с те стране испуњава норме. Оно које има превелик број бактерија се не откупљује, тј. враћа се произвођачу јер је упитно шта се од таквог млека може направити – истиче саговорник „Политике“ и додаје да више треба порадити на контроли млека које се продаје на пијацама јер је ово толико осетљива намирница и мења квалитет из сата у сат у зависности од начина чувања и температуре и да је потребно да се те анализе раде чешће.
Напомиње и да је ово посао државе и да је још пре 30 година требало основати независне лабораторије које би радиле узорковање млека с фарми, а не то препустити практично искључиво млекарама.
Каже да је суштински извоз сировог млека на удаљеније дестинације неисплатив, али да се наши млечни производи извозе на европско тржиште, а млеко и у Црну Гору, где се од наших произвођача очекује да производи задовоље европске стандарде иако, како се сада види из извештаја, они те норме углавном не испуњавају.
Извор: https://www.agrotv.net/bakterije-u-kravljem-mleku-nisu-sala/
