У последње две године у Србији се догодио прави бум кад је у питању развој руралног и сеоског туризма. Томе је у многоме допринело и затварање земље због короне па се чини да су Срби тек сада открили све лепоте и природна богатства сопствене земље.Сеоски туризам представља промоцију начина живота на селу а уз пријатан амбијент и смештај најчешће је укључена и здрава храна која се производи на самом газдинству. Потенцијал развоја у овој привредној грани видела је и држава која даје подстицаје за развој сеоског и руралног туризма у Србији.
Професор др Бранко Красојевић један је од водећих домаћих стручњака у области туризма. Он сам обишао је 128 земаља света и има огромно искуство које радо дели са српским домаћинима.
Илустрација: Проф.др Бранко Красојевић стручњак у области туризма
Шта је потребно да би неко почео да се бави сеоским туризмом?
– Осим добре воље потребан је вишак стамбеног простора или вишак пољопривредних производа. То су основне предиспозиције да се уђе у посао бављења сеоским туризмом. Ово је озбиљан бизнис од кога, ако се ради паметно, може лепо да се живи. Пре свега људи морају да знају да постоји рурални туризам који може да се одвија било где, потом сеоски туризам који је искључиво везан за насеља односно села и агро туризам везан за фарме.
Које су разлике а које сличности између ове три области туризма?
– Рурални туризам може да буде било где од ливаде до крошње дрвета уколико је крошња довољно велика. Сеоски туризам, као што рекох, везан је за села а туриста жели да упозна локално становништво, њихов начин живота да види природне, културне и историјске знаменитости тог краја да се кући врати богатији за једно ново искуство. Агро туризам је све популарнији, а осим што госту обезбеђује смештај и храна домаћин му може понудити да обавља и неке послове на пољопривредном газдинству. Рецимо, може му дозволити да заоре своју прву бразду, да обере воће, помузе краве или козе, да чува овце, направи сир или кајмак. Могу вам рећи да је у свету ова врста туризма све популарнија.
Како изгледа просечан туриста који долази на село и шта он очекује?
– Наши људи на селу греше кад мисле да гости који долазе из великих градова попут Београда, Новог Сада или Ниша желе само да се добро наједу, напију и наспавају. Према анкетама које смо спровели најчешћи гости на селима су људи између 30 и 40 година који би волели да науче и виде нешто ново. На домаћину је да осмисли програм за своје госте. Рецимо, може да организује шетње у природи уз занимљиве приче о печуркама или лековитом биљу које расте у том крају. Врло је корисно да у кући постоји сатница шта би све могло да се уради током дана и где да се иде кад гост види да сте му се посветили он ће то знати да цени и поново ће доћи.
Илустрација: Довољно је мало маште па да се направи рај на селу
Шта туристи не воле?
– Не воле кад им, сликовито то да објасним, домаћин „дише за врат“. Рецимо, на имање вам дође лекар који је из града побегао гужве и свог посла а онда га ви засипате лекарским налазима и питате шта да радите. Исто је и са адвокатима или неким другим занимањима. Поштујте његову жељу да се одмори од посла. То не значи да треба да избегавате контакт са гостима, напротив, али свакако треба избегавати овакве ситуације.
Какву храну понудити гостима?
– Најбоље је аутентичну храну коју производите на свом газдинству. Оно што ви немате можда има ваш комшија. Добро је распитати се да ли гост који долази на имање не једе неку врсту хране, рецимо ако је вегетеријанац. Немојте га терати да проба пршуту већ јеловник прилагодите госту. Није важно шта ви волите већ шта воли гости и то му наравно наплатите. Важно је да им понудите локалне специјалитете направљене од намирница са вашег имања. Било би лепо да им уз храну испричате неку занимљиву причу о настанку тог јела. И обавезно уз храну у понуду укључите вино или ракију.
Какви су сад трендови кад је у питању сеоски туризам у свету?
– Што луђе то боље. Преуређују се старе штале, качаре, вајати и претварају у смештајне капацитете. Све што је старо и аутентично има посебну цену. Важно је да госту приуштите нешто ново и другачије, нешто што други немају. Није пресудна цена јер уз смештај ту је и ванпансионска потрошња. Ако му се допадне ваша ракија или пекмез од шљива сигурно ће и то купити и понети са собом кући. Како ми то у туризму волимо да кажемо најскупљи је празан лежај и седиште јер тад не зарађујете ништа. Важно је водити евиденцију гостију, па ако вам дође угледан гост његови утисци могу да буду одлична реклама. Не треба заборавити да данас многи људи у градовима имају кућне љубимце због којих одустају од путовања јер не желе да их оставе. Нагласите да су кућни љубимци добро дошли. Немојте имати предрасуде према гостима, будите професионалац, схватите да је то посао и да вам гост доноси зараду.
Илустрација: Веома су популарне старе штале претворене у објекте за боравак туриста
Шта ће они који немају старе објекте и штале?
– И за то постоји решење. Некад се ишло на камповање али си морао да понесеш све од стола и столица на расклапање до шибица. Последњих 25 година у свету је изузетно популаран глампинг. То подразумева да ништа не носиш од куће већ те све чека на лицу места. У питању су изузетно модерне куће направљене од природних материјала које коштају од 7.000 до 20.000 евра. Толико су савремене да су прилагођене и месту где се постављају па постоје планинске, брдске, приморске и бањске. На вама је да обезбедите плац, прикључак за струју и воду. Кућа се транспортује потпуно готова и уређена и поставља у року од 48 сати. Кад се инсталира она се окреће око своје осе па кад се гост засити погледа на једну страну можеш да окренеш кућу на другу страну. Одржавање тих кућа није скупо.
Извор: Агробизнис магазин
