Еколошка пољопривреда у ЕУ расте у континуитету од 2012. године, достигавши са 5,9 посто пољопривредног земљишта око 9,9 посто у 2021. години. Али ова стопа раста није довољна, истиче се у најновијем извештају Европске агенције за заштиту животне средине и наводи да је већ сада мало вероватно да ће Европска унија испунити свој циљ од 25 одсто еколошке пољопривреде до 2030. године, објавио је Евроактив.
Наводе да унија није на путу испуњавања већине циљева које је поставила Европска комисија, укључујући амбиције за еко-пољопривреду.
Сматра се да је тренутна подршка политикама недовољна, због чега су позвали да се подржи основна трансформација производње и потрошње хране. Истакнуте су предности ове врсте производње, посебно за био-разноликост, здравље земљишта и квалитет воде. Речено је да је за остварење овог циља потребна двострука стопа напретка.
„Еколошка пољопривреда је кључно средство политике како би се европски аграр учинио одрживијим”, истакао је Ерик Гал, заменик директора удружења за еколошку пољопривреду ЕУ ИФОАМ. Сматра да би државе чланице морале да ставе више новца на располагање пољопривредницима који се баве оваквим узгојем кроз Заједничку пољопривредну политику (ЗПП).
Ово је био део амбиција ЕУ, садржаних у Акцијском плану за еколошку производњу из 2021. Како се наводи, ЕК је кренула да подстиче тражњу за овим производима, али и да улаже у производњу органске хране тако што је издвајала веће подстицаје из заједничког буџета. Међутим неки од важних закона су изостали, што је, по мишљењу стручњака, успорило раст и донело сумњу да је циљ остварив.
Према наводима извештаја, чак и да се задржи тренутна стопа раста то би значило да би удео органске производње до 2030. био само 15 одсто, што је далеко испод циљаних 25. Такође, подаци указују и да се удео под еколошким засадима повећао у свим земљама чланицама ЕУ, осим Пољске. И разлике међу државама су и даље велике. Рецимо, Аустрија, Естонија и Шведска имале су више од 20 одсто своје пољопривредне површине коришћене за еколошку пољопривреду у 2021. години. У шест земаља чланица удео ових површина је мањи од пет одсто, а најнижи су били у Ирској, Бугарској и на Малти.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/592465/Ekonomija/Nedovoljan-rast-povrsina-pod-organskim-zasadima
ФОТО: Pixabay
