Органска пољопривреда јесте добра али…

Аутор: Gdjakovic
269 посета
БЕРЛИН: Органска пољопривреда је боља за животну средину, али производи мање хране, показали су резултати студије која је спровођена у Немачкој током 10 година на 80 фарми.
Органска пољопривреда могла би да земљама уштеди милијарде евра трошкова у вези са заштитом околине и спречавањем последица климатских промена, утврдила је дугорочна студија спроведена у Немачкој, објавио је данас Јуроактив.

Како се наводи, за Немачку и Европску унију подстицање органског узгајања је политички приоритет и постављени су циљеви у тој области до 2030. године.

ЕУ тежи циљу да до тада 25 одсто земље буде под органским фармама, у оквиру Стратегије од фарме до виљушке, док је Немачка поставила још виши циљ од 30 одсто.

Уколико се ти циљеви остваре, и до четири милијарде евра трошкова изазваних емисијама азота и гасова стаклене баште могло би да буде уштеђено, наводи студија коју је подржало немачко министарство пољопривреде, а објавио Технички универзитет у Минхену.

Студија је упоредила негативне ефекте конвенционалног и органског узгајања на климу и околину, и поставила њихове трошкове на основу чега је закључено да су имплицитни трошкови виши за 750 до 800 евра по хектару када је конвенционална пољопривреда у питању.

Истраживачи су током 10 година пратили по 40 фарми из обе групе да би прикупљали и упоређивали податке, објаснио је главни аутор студије, Курт-Јирген Хилсберген, на презентацији у Берлину.

Хилсберген је навео да органске фарме користе знатно мање азота, 20 килограма по хектару, док конвенционалне у Немачкој троше од 80 до 100 килограма, а вештачка ђубрива за конвенционалну пољопривреду такође захтевају велики утрошак енергије јер се производе у фабрикама.

Студија је показала да органско узгајање захтева готово двоструко више земљишта по јединици житарица од конвенционалног, објаснио је професор на Универзитету примењених наука Вејхенстефан-Трисдорф Питер Брејниг.

Брејниг је указао да је због тога у Немачкој и ЕУ већ потребно више земље за пољопривреду него што је доступно, а то подиже глобални притисак на природна подручја уз последице на климу и биодиверзитет.

Чињеница да се експанзија органског узгајања увек повезује са биодиверзитетом и климатским бенефитима, стога је под све већим знаком питања у научној заједници, закључио је Брејниг.

Извор: Tanjug

https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/organske-farme-bole-za-zivotnu-sredinu-ali-proizvode-mane-08-02-2023

Srodni tekstovi

Оставите коментар