Како се наводи, за Немачку и Европску унију подстицање органског узгајања је политички приоритет и постављени су циљеви у тој области до 2030. године.
ЕУ тежи циљу да до тада 25 одсто земље буде под органским фармама, у оквиру Стратегије од фарме до виљушке, док је Немачка поставила још виши циљ од 30 одсто.
Уколико се ти циљеви остваре, и до четири милијарде евра трошкова изазваних емисијама азота и гасова стаклене баште могло би да буде уштеђено, наводи студија коју је подржало немачко министарство пољопривреде, а објавио Технички универзитет у Минхену.
Студија је упоредила негативне ефекте конвенционалног и органског узгајања на климу и околину, и поставила њихове трошкове на основу чега је закључено да су имплицитни трошкови виши за 750 до 800 евра по хектару када је конвенционална пољопривреда у питању.
Истраживачи су током 10 година пратили по 40 фарми из обе групе да би прикупљали и упоређивали податке, објаснио је главни аутор студије, Курт-Јирген Хилсберген, на презентацији у Берлину.
Хилсберген је навео да органске фарме користе знатно мање азота, 20 килограма по хектару, док конвенционалне у Немачкој троше од 80 до 100 килограма, а вештачка ђубрива за конвенционалну пољопривреду такође захтевају велики утрошак енергије јер се производе у фабрикама.
Студија је показала да органско узгајање захтева готово двоструко више земљишта по јединици житарица од конвенционалног, објаснио је професор на Универзитету примењених наука Вејхенстефан-Трисдорф Питер Брејниг.
Брејниг је указао да је због тога у Немачкој и ЕУ већ потребно више земље за пољопривреду него што је доступно, а то подиже глобални притисак на природна подручја уз последице на климу и биодиверзитет.
Чињеница да се експанзија органског узгајања увек повезује са биодиверзитетом и климатским бенефитима, стога је под све већим знаком питања у научној заједници, закључио је Брејниг.
Извор: Tanjug
