На Изложби органских производа на Међународном сајму пољопривреде у Новом Саду и ове године представило се тридесетак органских произвођача са својим производима.Од 2011. године Министарство, пољопривреде, шумарства и водопривреде и Национално удружење Сербиа Органика организују Изложбу органских производа на којој многи органски произвођачи из целе Србије имају прилику да захваљујући финансијској подршци Министарства пољопривреде промовишу своје производе.Органски производи, као што су поврће, воће, печурке, чајеви, месо, јаја, сокови, џемови, воћни намази, сушено воће, тестенине, вино, као и традиционални производи попут ајвара, пинђура нашли су пут до посетилаца и купаца.
Од 2011. године Министарство, пољопривреде и Национално удружење Сербиа Органика организују Изложбу органских производа на којој органски произвођачи из целе Србије имају прилику да захваљујући финансијској подршци Министарства пољопривреде наступе и промовишу своје производе на Сајму пољопривреде у Новом Саду. Тако је било и ове. Од здравих плодова справљени су одлични сокови, сирупи, џемови, манази, ајвар, вина, али и чајеви и козметика. Србија је навикла и на јачу храну па ни сада нису изостали сиреви и сувомеснате ђаконије. Ана Доловац већ пар година ужива у својој орагнској причи, коју иновира сваке године, имајући у виду да се школовала за овај посао .
,, Доловац Органик бави се производњом и прерадом органског воћа, производњом органских матичних сокова, органских сушених воћних ролница, као и органског свежег и брзо смрзнутог воћа. Све је кренуло из породичног пољопривредног газдинства недалеко од Новог Сада, а пружа се као оаза у срцу футошког атара. На површини од 3 ха заснован је органски засад воћа: крушке, јабуке, ароније, брескве, шљиве, али у нашој био-башти са пуно пажње негујмо и поврће. Пут није био једноставан, али смо данас после скоро деценије рада тржишту понудили пуно тога, па чак и за оне најмлађе што нам је био основни циљ. Тешко јесте али терет нестане оног тренутка када вам дођу задовољни купци и када купују још веће количине. Негде је то наша заслуга, али имам осећај и да је свест наших људи на већем нивоу када је органска храна у питању“,каже Ана.
На северу Баната, Золтан и Дејана Курунци узгајају менту, матичњак, камилицу и тимијан. Камилица заузима највећу површину док су остале биљке подједнако заступљене на преосталих 39 хектара. Свака биљка има своје особености и различито се узгајају. Лековито биље делом се прерађују у чајеве, а делом у етерична уља, дестилацијом водене паре. Дејана другу годину за редом покушава да убеди посетиоце, а нарочито децу о значају испијања чаја. Она је свој значај пронашла на непрегледним плантажама лековитог биља војвођанске равнице. Жели да њене производе конзумира првенствено домаћи купац.
,, Што се тиче извоза ту нема грешке, интересовања има. Ових дана нас је обишло пуно нових потенцијалних купаца. Моја жеља је као што видите да чај приближимо нашим потрошачима у Србији, првенствено деци. Желимо да наше природне, здраве производе првенствено понудимо у Србији. Млади смо, мислим да ћемо тек за неколико година моћи да говоримо о томе колико смо успели, мада без лажне скромности наши производи Сатура органик заслужују да се нађу на високој лествици.
Органска жалфија
Можда се по испијању чаја правимо ,,Енглези“али када је дегустација пиротског качкаваља у питању убеђивања није било. На лицу места се правио, на истом месту одмах и топио међ непцима. Да вреди потврдила и Комисија на Сајму са четири златне медаље. Органска производња је захтевнија од конвенционалне. Потребно је много више ручног рада и више времена, што значи веће трошкове, због чега органски производи не могу бити ,,багателни.
„ Сам процес производње се не разликује пуно, безмало је потпуно исти у домену завршне технологије. Међутим све радње и процеси пре тога, су захтевнији у односу на класичну производњу која је заступјенија у Србији. То подразумева да морате да платите сертификациону кућу, да испитујете земљиште, морате да испитујете овце. Анализе су друге за органско млеко од класичног млека. То су скупље анализе. Процес производње је скупљи. Када не додајете кабасту храну, концентрате, добијате мању количину млека. Ми смо ове године представили и нове производе од крављег млека, који су као што видите добиле одличну оцену и код посетилаца“ каже Ацо Манчић, организатор практичне наставе у Млекарској школи у Пироту.
Приметно је да смо ове године имали и више излагача органских јаја. Никола Бајић један од пионира органске хране у Србији објашњава колико вам кока и под којим условима треба за такав подвиг.
,, За сто кока вам треба простор од 400 квадрата, леп простор где бораве како у слободном одгоју тако и где су смештене, летвица за спавање, гнезда за ношење јаја. Дакле да кока живи што више у тим природним условима, што подразумева и да храна буде органска, што је врло значајно. Самим тим је логично да имате органско јаје које има своју цену. Данас воле да кажу дали су то оне коке које слободно по дворишту кљуцају.
За Катарину Милосављевић чини се најтежи изазов ове приче, јер данас тежимо да подједнако изгледамо и споља и изнутра. За лепо неговану тело, потребно је време, стрпљење и добра природа Ртња одакле стижу латице биља. У понуди њиховог бренда „Роjал Балм – Природна козметика“ је 12 производа, а најтраженији су серуми од свих биљака и крема против бора. Због органског састава резултат се види након третмана, већ после једног дана. Врло су популарни и балзами-лабело за усне, које користе подједнако деца, маме и тате.
„Одмах смо ушли у органску производњу јер је мој први циљ био да биљка буде чиста. Ми од сушеног биља правимо мацерат који има органско порекло, а затим се од те сировине праве креме, специјална уља или екстрати, који су код нас 100 одсто у саставу производа. Све креме имају мацерат смиља – оно побуђује природни колаген који губимо са годинама. Наши купци су људи који желе квалитентији начин живота, који брину о свом здрављу, углавном су старији од 35 година и чешће су жене, мада се у последње време јављају и мушкарци који су све то препознали. Наравно да је наш највећи успеха када нам се враћају као купци и препоручују нове. Морам да истакнем и да смо од прошлогодишње награде у органској производњи побољшали технологију али и обезбедили неопходну сретификацију која је за нас била велики издатак“, истиче саговорница.
Све у свему већина каже да је задовољна посетом и продајом, јер њихово време тек долази. Министарство пољопривреде је у Хали 1а окупило је 31 органског произвођача из Србије, као и оне чији производи носе ознаке географског порекла и „Српски калитет“ и 12 занатских пивара. Многи излагачи на Сајам су дошли како би представили своје производе, и задовољни су постигнутим резултатима јер су потписали низ уговора за пласман производа који ће бити реализовани након манифестације. Ми смо представили само неке, а вама препоручујемо да их посетите наредне године на истом догађају јер сви подједнако заслужују васе поверење.
Катарина и Слободан Милосављевић на свом имању у подножју Ртња
Површине под органском производњом у Србији повећане су у последњој деценији са 5.000 на 23.000 хектара. Истовремено, вредност извоза органских производа порасла је више од 15 пута. Подршка државе не изостаје ни ове године и то не мала, али површине под органском производњом у Србији чине свега 0,6 процената. У свету се органски производи гаје на око 1,5 одсто ораница.
Стручњаци истичу да су органски производи безбеднији и квалитетнији, а та производња не угрожава животну средину. Српско тржиште се и даље тек упознаје са предностима органског воћа, поврћа, меса и млека у многим земљама ти производи су све траженији. Највећи купци су Немачка, САД, Француска, Канада. У свим деловима земље има добрих предуслова за органску производњу. Може бити посебно занимљива пољопривредницима са мањим поседима, са својим укућанима како би кроз органску производњу остварили већу зараду. Све је на крају ствар избора, шта желимо, какве су нам амбиције и какви су апетити домаћег и страног тржишта.
Соња Цветковић
