Главица салате, веза младог лука и ротквица, килограм паприке, спанаћа…из органске производње приближне су по ценама овог поврћа добијеног на конвенционални начин. Некада је органско поврће било двоструко скупље, али сада када се направи калкулација коштања поврћа у малопродаји, између две производње нема велике разлике.
– Килограм паприке произведене органским путем без хемије је увек 300 динара, а паприка из конвенционале производње може да буде и 150 динара, али и 250 динара килограм – каже вишегодишња повртарка органских намирница на отвореном и затвореном простору Нада Летић са Ченеја у близини Новог Сада. – И веза младог црног органског лука од стотину динара приближна је, а на неким пијацама и маркетима иста са овим поврћем из баште доспелог за исхрану применом хемијских заштитних средстава. И органски грашак, кељ, боранија… такође се по ценама не разлику од поврћа насталог конвенционалом производњом.
– Породица Летић се у сетрификацију поврћа упустила из личних разлога јер смо годинама радили по принципима органске производње па смо 2011. године одлучили да имамо сертификат да би наше поврће добило на вредности, а не куповало на часну реч.
По речима Наде Летић, у органској производњи треба доста личног рада, знатно више него у конвенционалној повртарској производњи па вероватно то одвраћа пољопривреднике од производње здраве хране. Али, с друге стране, напомиње, новац се не троши на скупа хемијска заштитна средстава већ издатак представају само сертификација и радна снага. Мада је код свих органских повртара производња органских биљака породичан посао па се ангажовање сезонских радника своди на упошљавање једног радника сваки дан или повремено.
Илустрација: Летићи имају и сертификат за своје органске производе
Она каже да се у органском повртарству мора бити истрајан.
– Треба испунити гомилу услова да би поврће било органско, коров се мора ручно уклањати, уредно водити дневник производње поврћа – како се гаји и напредује, колико се користи органско ђубриво и који препарати се користе за заштиту поврћа од инсеката, јер постоји листа средстава који се могу користити објављена на сајту Министарства пољопривреде. Треба и слушати шта кажу сертификационе куће које надгледају производњу. Период конверзије земљишта траје три године. За то време, сваке године, ради се анализа земљишта и проверава квалитет воде.
Подстицај 63.000 динара
Нада Летић истиче да поврће продаје у Органској улици на Рибљој пијаци у Новом Саду и у маркетима у Београду и да се дешава да некада тржишту треба и више намирнице него што има да понуди. Подвлачи да Град Нови Сад годинама улаже у органску производњу тако што произвођачима здравих намирница сноси трошкове малтене целокупне производње.
– Можемо новац добити за трошкова сертификације, анализу поврћа и воду…. фолије за пластенике, пластенике, алат…. Тако да смо презадовољни начином на који град Нови Сад брине о нама. Од ове године и Министарство пољопривреде води више рачуна о нама. По хектару сада можемо да добијемо субвенције у износу од 63.000 динара, што је сасвим довољно новца за потребе органске производње.
Извор: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/letici-sa-ceneja-su-majstori-organskog-povrtarstva-bez-hemije-u-salati
